Vatikan

From Wikipedia

Za ostala značenja v. Vatikan (razvrstavanje).

Status Civitatis Vaticanae ((la)) Stato della Città del Vaticano ((it)) Država Grada Vatikana
Himna: "Inno e Marcia Pontificale"  (italijanski) "Pontifikalna himna i marš"
Glavni grad (i najveći grad)		Grad Vatikan1 41°54′N 12°27′E
Službenik jezik/ci		latinski
Političko uređenje		teokratska apsolutna izborna monarhija
-	suveren	Papa Benedikt XVI
-	Predsjednik Guvernatorata	Giovanni Lajolo
nezavisnost		od Kraljevine Italije
-	Lateranski sporazum	11.2. 1929.
Površina
-	Total	0,44 km² (232.) 0,17 sq mi
Stanovništvo
-	2007. estimate	800 (220.)
-	Gustoća	1780/km² (6.) 4,610/sq mi
Valuta		Euro (€)3 (EUR)
Vremenska zona		CET (UTC+1)
-	Ljeti (ljetno vrijeme)	CEST (UTC+2)
Internet TLD		.va
Pozivni broj		+394
1	Grad Vatikan je grad-dražava
2	Iako nema službenog jezika, u Gradu Vatikanu se najviše koristi italijanski jezik. Službeni dokumenti se objavljuju na italijanskom. Jezik Papske švicarske garde je njemački.
3	Prije 2002. godine Vatikanska lira (paritet s italijanskom liru).
4	ITU-T daje broj 379 za Grad Vatikan. Međutim, Grad Vatikan je uključen u italijanski telefonski imenik i koristi pozivni broj 39.

Vatikanski Grad (obično poznat pod nazivom Vatikan) je najmanja nezavisna država na svijetu (i površinom i stanovništvom); enklava okružena gradom Rimom u Italiji. Vatikan je sjedište pape, i teritorija je Svete Stolice, središnje vlasti Rimokatoličke crkve. Vatikan se nalazi na Vatikanskom brežuljku (mons vaticanus), koji se tako zvao još prije kršćanske prisutnosti, i vatikanskih polja sjeverno od brežuljka.

[uredi - уреди] Demografija

Kompletan članak : Demografija Vatikana

Negdje oko 900 žitelja Vatikana živi u unutrašnjosti gradskih zidina. Građani Vatikana su uglavnom klirici, računajući i visoke službenike, monahinje, kao i Švicarska garda, dobrovoljna vojna organizacija. Ima oko 3000 stranih radnika, koji su radna snaga države, ali koji žive izvan Vatikana.

Natalitet Vatikana je nepoznat, ali može se predpostaviti da je neznatan po prirodi monaškog života, upoređujući sa ostalim europskim zemljama.

[uredi - уреди] Uloga Vatikana u 2.svetskom ratu

1930. svet je zahvatila velika ekonomska kriza. Nacionalsocijalisti su iskoristili tu situaciju i znatno popravili svoj politički položaj - na nemačkim izborima održanim u julu 1932. osvojili su 230 od 680 mesta u parlamentu Nemačke. Ubrzo nakon toga, nacionalsocijalisti dobili su podršku Franca fon Papena, kome je Papa dodelio titulu viteza. Prema nekim istoričarima, Fon Papen je želeo da stvori novo Sveto rimsko carstvo. On je kratko vreme neuspešno obavljao dužnosti kancelara, pa se nadao da će pomoću nacionalsocijalista ponovo steći vlast. Do januara 1933. osigurao je Adolfu Hitleru podršku industrijskih moćnika i lukavim spletkama mu omogućio da 30.januara 1933. postane nemački kancelar. Fon Papen je postao vicekancelar, a Hitler ga je koristio kako bi pridobio podršku katoličkog dela Nemačke. Samo dva meseca nakon dolaska na vlast, Hitler je raspustio parlament, poslao na hiljade svojih političkih protivnika u koncentracione logore i započeo otvorenu kampanju protiv Jevreja.

Zatim je 20.jula 1933. kardinal Pačeli (koji je kasnije postao papa Pije XII) u Rimu potpisao državni sporazum, tj.konkordat između Vatikana i nacističke Nemačke, pokazujući tako da je Vatikan zainteresovan za jačanje nacionalsocijalizma. Kao Hitlerov izaslanik, Fon Papen je potpisao taj dokument, a Pačeli ga je odlikovao visokim papskim ordenom Velikog krsta, čime je Fon Papen postao član viteškog reda Pija IX. U istorijskom delu Vilijama Širera "Uspon i pad Trećeg Rajha" stoji da je Fon Papen "odgovorniji za Hitlerov dolazak na vlast od bilo kog drugog u Nemačkoj". U januaru 1933. bivši nemački kancelar Fon Šlajher rekao je za Fon Papena: "On je takav izdajnik da je u odnosu na njega Juda Iskariotski pravi svetac." Što se tiče konkordata, u svojoj knjizi Tibor Keveš je pisao: "Konkordat je predstavljao veliku pobedu za Hitlera. Bila je to prva moralna podrška koju je dobio sa strane, i to iz najznačajnijeg izvora" (Satan in Top Hat). Konkordatom se od Vatikana zahtevalo da uskrati svoju podršku nemačkoj stranci Katoličkog centra i time prizna Hitlerovu jednostranačku "totalitarnu državu". U članu 14 tog sporazuma stajalo je: "Imenovanje nadbiskupa, biskupa i drugih crkvenih dostojnika biće moguće tek nakon što ovlašćeno lice, koga bude postavio Rajh, u skladu sa propisima utvrdi da ne postoje nikakve sumnje s obzirom na opšta politička pitanja." Krajem 1933. podrška Vatikana predstavljala je jedan od glavnih činilaca koji su doprineli tome da Hitler pokuša da zavlada svetom.

Vatikan i katolička crkva s mnoštvom svojih sveštenika podržavali su bilo aktivno bilo prećutno nacističku tiraniju, koju su smatrali zaštitom od širenja komunizma u svetu. Papa Pije XI dopustio je bez ijedne reči osude da se sprovodi genocid nad Jevrejima i da se okrutno progone Jehovini svedoci i drugi.

”Vatikanova prošlost s obzirom na Holokaust jedan je od velikih moralnih promašaja u istoriji — i to takav od kakvog se Katolička crkva tek mora oporaviti“, piše kolumnist James Carroll u The Boston Globe. Da bi podupro svoje gledište, naveo je sledeće istorijske podatke: ”1929. — Lateranskim sporazumima između Mussolinija i Pija XI Vatikan je dobio slobodu i novac, a Mussolini potreban ugled. [1933.] — Vatikan potpisuje konkordat s Hitlerom, što je njegov prvi međunarodni uspeh. (...) 1935. — Mussolini napada Abesiniju. Katolički biskupi blagosiljaju italijanske trupe (...). 1939. — Mussolini ukida prava Židova u Italiji. Papa ništa ne govori. (...) 1942. — Papa od italijanskih vojnih starešina prima izveštaje o istrebljenju Židova. U svojoj Božićnoj poruci oplakuje sudbinu ’nesrećnih ljudi‘ ubijenih zbog svoje rase, ali ne pominje Hitlera, Nemačku ili logore smrti. Još jednom, reč ’Židov‘ nije upotrebljena. (...) 1943. — Nemci počinju sakupljati Židove po Italiji, čak i po Rimu u blizini Vatikana. Papa još uvek ćuti.“

Jedno pastirsko pismo koje su objavili katolički biskupi u Nemačkoj u septembru 1939, na početku Drugog svetskog rata, daje sledeća uputstva: "U ovom odlučujućem trenutku želimo podstaći naše katoličke vojnike da izvrše svoju dužnost, da budu poslušni fireru i spremni da se žrtvuju u potpunosti. Podstičemo sve vernike da se ujedine u usrdnim molitvama kako bi se Božjim proviđenjem ovaj rat uspešno završio."

[uredi - уреди] Spoljašnje poveznice

• http://www.vatican.va/ - Službene stranice Svete Stolice