Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Ерусалим - Википедија

Ерусалим

Од Википедија, слободна енциклопедија

Ерусалим
יְרוּשָׁלַיִם (Јерушалајим)
Ерусалим, поглед од Планината на маслинките
Ерусалим, поглед од Планината на маслинките
Официјално знаме на Ерусалим
Знаме
Официјален грб на Ерусалим
Грб
Локација
Координати

31°47′″N, 35°13′″E

Временска зона
- лето
UTC+2
UTC+3
Општи податоци
Име
- изворно


Ерусалим
  
יְרוּשָׁלַיִם (Јерушалајим)'
арапски: најчесто القـُدْس (Ал-Кудс);
официјално во Израел: أورشليم القدس (Уршалим-Ал-Кудс)
Официјална страница www.jerusalem.muni.il
Управа
Земја Знаме на Израел Израел
Округ Ерусалим
Градоначалник Ури Луполиански
Географија
Површина 126 km²
Надморска височина околу 760 m
Население
Население 732,100[1] (2007)
Густина 5,750.4 ж./km² (2006)

Ерусалим (хебрејски: יְרוּשָׁלַיִם [Јерушалајим]; арапски: 'القُدس [ал-Кудс]; грчки: Ίερουσαλήμ или Ίεροσόλυμα; латински: Hierosolyma, Hierusalem, Aelia Capitolina) е антички блискоисточен град, којшто за религиите како јудеизмот, исламот и христијанството има голема важност. Самиот град е и главен на државата Израел и покрај тоа што тоа е спорно за муслиманските земји.

Содржина

[уреди] Историја

Според археолошките ископувања, се смета дека градот постоел најмалку од 3 век п.н.е.. Градот припаѓал на народот Кананака, од од 1600 до 1300 година п.н.е. паднал под власта на Египет, каде кананските народи плаќале даноци на фараонот. Во времето кога градот паднал под власта на Персија, било дозволено враќање во градот на местното население како и обнова на храмот околу 537 година п.н.е.

Ерусалим ( нарекуван уште и како“Град на мирот“) е многу стар град, расположен помеѓу повеќе брда со надморска височина преку 770 метри. Градот бил управуван и освојуван од многу кралеви, династии. Така царот Давид го освоил и го претворил во главен град во своето царство. Овде, неговиот син, Соломон го изградил познатиот Храм на Соломон. Ерусалим од страна на Евреите бил сметан како голем, свет град. Градот бил срушен од страна на Навуходонозор во 586 година а бил обновен од страна на Азра и Немија по повраќањето од вавилонското ропство. Градот од страна на римјаните бил освоен околу 63 година п.н.е. а го срушиле седум години подоцна. Исус Христос го посетил градот и овде е местото и каде Исус Христос бил распнат на крст, од каде и произлегува христијанската вера и воскреснувањето на Исус.

Во 637 година, градот бил освоен од страна на муслиманите,и тие владееле со градот се до започнувањето на крстоносните војни во 1099 година. Под власт на крстоносците градот бил до 1187 година кога градот повторно паднал под муслиманска власт на чело со Саладин. Во 1517 година градот го зазел турскиот султан Сулејман I кој всушност ги изградил повеќетоѕидини во градот кои и денес се видливи. Муслиманското населиле во градот главно останало до 1948 година, година во која е создадена и израелската држава. До 1966 година градот бил поделен помеѓу Израел и Јордан, кога Израел целосно го превземал.

Крстоносците пред вратите на Ерусалим
Крстоносците пред вратите на Ерусалим

[уреди] Географија

Координатите на градот Ерусалим се 31°47′N, 35°13′E. Издигањето на стариот град е на околу 760 метри. Околу градот се наоѓаат повеќе планини. Градот се наоѓа на 60 километри од Тел Авив и Средоземното море, 35 километри до Мртво море. Јужно од градот се наоѓа Витлеем и Бејт Јала, на исток Абу Дис, Рамалах на запад и Гиватзев на север.

[уреди] Местоположба

Градот се наоѓа на крстопатот кој води помеѓу Средоземно море и Тел Авив према Мртво море и Јерихон, на север од Дамаск и Шекем и Хеброн на југ. Се наоѓа на таква надморска висина каде пустината се преименува во полупустина.

[уреди] Клима

Градот е карактеризиран со климата од Средоземното море, со топли и суви лета, со просечна пролет и есен и со ладни, влажни зими. Снегот во Ерусалим доаѓа на неколку зими. Најладниот месец во годината е јануари со средна температура од 8 до 8 °C. Најтоплиот месец пак во годината е август каде средната температура е околу 23 °C. Температурите во текот на денот и ноќта варираат затоа има многу вечери кои се многу пријатни дури во летото.

[уреди] Демографија

Според пописот во мај 2006 година, населението на Ерусалим брои 724 000 од кои 65% се евреи, 32% муслимани и околу 2% христијани.

[уреди] Религија

Ерусалим е единствениот град на светот кој претставува свето место за дури три религии: христијанство, јудаизам и ислам. Ерусалим е најсветиот град на јудаизмот, трет најсвет град според исламот, а во него има и важни христијански монументи. Во градот во моментот постојат точно 1204 синагоги, 158 цркви и 73 џамии. Градот за Евреите бил многу значаен уште со градбата на храмот на Соломон кое е споменато и во Библијата и тоа дури 632 пати.

Христијаните Ерусалим како главен за својата религија го сметаат и поради неговата улога како во Стариот така и во Новиот Завет. Исто така овде се наоѓа и Сионската горница која претставува објект според кој се верува дека на тоа место се одржала и Тајната вечера.

Според традицијата, Ерусалим е третиот најсвет град на исламот. Според муслиманите, некогаш пред Мека да биде вклучена за престолнина на исламот, самиот Ерусалим се наоѓал и на првото место. Според нив, Мухамед бил пренесен од Мека во Ерусалим каде тој подоцна воскреснал.

Градот во 1917 година
Градот во 1917 година

[уреди] Образование

Во најпознатите установи на градот, по зазимањето на градот во 1918 година од страна на британците, било отворено Хебрејско свето училиште, Израелска академија во 1959 година, Сионскиот архив, национална книжара итн.

Во градот се наоѓаат разни верски институции за школување. Овде спаѓаат École Biblique et École Archéologique Française осована во 1890 година, потоа Факултетот за библиски познавања и археологија итн.

[уреди] Денешни туристички атракции

Светите места во Ерусалим се лоцирани во т.н. Стар град.

Едно од најпосетуваните места во Ерусалим е ридот на храмовите, односно Западниот ѕид најмногу познат како Ѕид на плачот. На ова место, верници од целиот свет доаѓаат да се молат оставајќи пораки напишани на хартии во пукнатините од ѕидот.

Друго нешто кои најмногу ги интересира посетителите на Ерусалим е патот, односно улицата кој Исус Христос го поминал се до распнувањето на крст. Неговото име е Виа Долороса кое во превод значи Пат на солзите. На улицата исто така се означени и местата на кои Исус паѓал за време на носењето на крстот. Брдото Голгота е местото каде Исус Христос бил распнат на крст. На тоа место, денеска се наоѓа црква ( Црква на воскресението) , а во дупката на земјата каде крстот бил затрупан посетителите ги ставаат своите раце. Исто така, овде се наоѓа и Светиот Гроб, во кој се верува дека е гробот на Исус Христос.

Зa припадниците на муслиманската вера, од големо значање е џамијата Ал Акса. За нив градот после Мека и Медина е најсветиот град бидејќи според нив, во него се наоѓа камен со отисоците на копитата на коњот на Мухамед. Коњот овие стапки ги оставил пред Мухамед да воскресне на небото. Куполата на Карпата исто така е важно место за муслиманите.

За припадниците на јудаизмот, од големо значење е Западниот ѕид, како и гробовите на цар Давид и цар Соломон.

[уреди] Денешниот Ерусалим

Согласно уставот на државата Израел, Ерусалим е нејзината единствена и непроменлива метропола. Палестинските автономни власти претендират Источен (Арапски) Ерусалим да стане нивна метропола. Повеќето држави членки на ООН како главен град на Израел го сметаат Тел Авив и затоа повеќе од нивните амбасади или конзули се наоѓаат во Тел Авив. Ерусалим е главен град на Израел, седиште на владата и најголем град како по жители (732,100 жители според пописот од 2006), така и по површина (126 квадратни километри). Современиот Ерусалим е изграден околу Стариот град.

Ерусалим е средишниот проблем во израелско-палестинскиот конфликт. Во текот на Шестдневна војна|Шестдневната војна од 1967 година, Израел го освојува Источен Ерусалим (чиј дел е и [[Стариот град]]) и го анектира. Од друга страна, Палестинците не се откажуваат од тој дел на градот и на наго гледаат како на главен град на идната палестинска држава. Најголемиот дел од меѓународната заедница не ја признава анексијата на Источен Ерусалим од страна на Израел и како резултат на тоа речиси сите држави своите амбасади ги имаат лоцирано во Тел Авив.

[уреди] Родени во градот

[уреди] Починале во градот

  • Шмуел Јосеф Агнон (1888-1970), писател
  • Ехуда Амихај (1924-2000), писател
  • Исус Христос (1-33), Бог Син за христијаните и пророк за муслиманите

[уреди] Галерија

[уреди] Надворешни врски

[уреди] Референци

  1. „40th Anniversary of the Reunification of Jerusalem“. Israel Ministry of Foreign Affairs.
  • Cheshin, Amir S.; Bill Hutman and Avi Melamed (1999). Separate and Unequal: the Inside Story of Israeli Rule in East Jerusalem Harvard University Press
  • Cline, Eric (2004) Jerusalem Besieged: From Ancient Canaan to Modern Israel. Ann Arbor: University of Michigan Press ISBN 0-472-11313-5.
  • Collins, Larry, and La Pierre, Dominique (1988). O Jerusalem! Simon and Shuster, N.Y. ISBN 0-671-66241-4
  • Gold, Dore (2007) The Fight for Jerusalem: Radical Islam, The West, and the Future of the Holy City Regnery Publishing, Inc. ISBN 978-1-59698-029-7
  • Köchler, Hans (1981) The Legal Aspects of the Palestine Problem with Special Regard to the Question of Jerusalem Vienna: Braumüller ISBN 3-7003-0278-9
  • The Holy Cities: Jerusalem produced by Danae Film Production, distributed by HDH Communications; 2006
  • Wasserstein, Bernard (2002) Divided Jerusalem: The Struggle for the Holy City New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-09730-1

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com