Periodni sistem elemenata

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Periodni sistem elemenata je prikaz poznatih hemijskih elemenata, koji su složeni po elektronskoj konfiguraciji.

Sadržaj

1 Periodni sistem elemenata
- 1.1 Stanje pri normalnom pritisku i sobnoj temperaturi
- 1.2 Prirodna svojstva
2 Historija
3 Također pogledajte
4 Vanjski linkovi

[uredi] Periodni sistem elemenata

Sljedeća slika prikazuje današnji periodni sistem elemenata. Za svaki element je naveden atomski broj i hemijski simbol. Elementi koji pripadaju istoj hemijskoj seriji ili hemijskoj grupi hemijski su slični.

Grupa →	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18
↓ Perioda
1	1 H																	2 He
2	3 Li	4 Be											5 B	6 C	7 N	8 O	9 F	10 Ne
3	11 Na	12 Mg											13 Al	14 Si	15 P	16 S	17 Cl	18 Ar
4	19 K	20 Ca	21 Sc	22 Ti	23 V	24 Cr	25 Mn	26 Fe	27 Co	28 Ni	29 Cu	30 Zn	31 Ga	32 Ge	33 As	34 Se	35 Br	36 Kr
5	37 Rb	38 Sr	39 Y	40 Zr	41 Nb	42 Mo	43 Tc	44 Ru	45 Rh	46 Pd	47 Ag	48 Cd	49 In	50 Sn	51 Sb	52 Te	53 I	54 Xe
6	55 Cs	56 Ba	*	72 Hf	73 Ta	74 W	75 Re	76 Os	77 Ir	78 Pt	79 Au	80 Hg	81 Tl	82 Pb	83 Bi	84 Po	85 At	86 Rn
7	87 Fr	88 Ra	**	104 Rf	105 Db	106 Sg	107 Bh	108 Hs	109 Mt	110 Ds	111 Rg	112 Uub	113 Uut	114 Uuq	115 Uup	116 Uuh	117 Uus	118 Uuo

* Lantanoidi				57 La	58 Ce	59 Pr	60 Nd	61 Pm	62 Sm	63 Eu	64 Gd	65 Tb	66 Dy	67 Ho	68 Er	69 Tm	70 Yb	71 Lu
Aktinoidi**				89 Ac	90 Th	91 Pa	92 U	93 Np	94 Pu	95 Am	96 Cm	97 Bk	98 Cf	99 Es	100 Fm	101 Md	102 No	103 Lr

**Hemijske serije elemenata**
Alkalni metali ²	Zemnoalkalni metali ²	Lantanoidi ^1,²	Aktinoidi ^1,²	Prelazni metali ²
Slabi metali ²	Polumetali	Nemetali	Halogeni elementi ³	Plemeniti plinovi ³

¹⁾ Aktinoidi i lantanoidi zajedno nose naziv "Rijetki zemni metali"
²⁾ Alkalni metali, zemnoalkalni metali, prelazni metali, aktinoidi, lantanoidi, i metali p-bloka zajedno nose naziv metali
³⁾ Halogeni elementi i plemeniti plinovi su nemetali

[uredi] Stanje pri normalnom pritisku i sobnoj temperaturi

Elementi sa atomskim brojem crvene boje su u gasovitom agregatnom stanju.
Elementi sa atomskim brojem plave boje su u tećnom agregatnom stanju.
Elementi sa atomskim brojem crne boje su u čvrstom agregatnom stanju.

[uredi] Prirodna svojstva

	sa čvrstim okvirom imaju stabilne izotope starije od Zemlje (Primordijalnii elementi)
	sa iscrtkanim okvriom nastaju prirodno iz drugih elemenata, i nemaju izotope koji se mogu uporediti sa starosti Zemlje ¹
	sa istačkanim okvirom su sintetski elementi
	bez okvira nisu otkriveni
¹⁾ neki se mogu pronaći u radioakivnim valovima

[uredi] Historija

Izvorni je sistem stvoren kad se još nije znao sastav atoma: ako se elementi slože po atomskoj masi, a zatim se neke druge osobine stave uz atomsku masu, javlja se periodno kretanje tih osobina kao funkcija atomske mase. Prvi je to primijetio njemački hemičar Johann Wolfgang Döbereiner, koji je 1829. zapazio određeni broj trijada sličnih elemenata:

Neke trijade
Element	Atomska masa	Gustoća
hlor	35.5	0.00156 g/cm³
brom	79.9	0.00312 g/cm³
jod	126.9	0.00495 g/cm³
kalcijum	40.1	1.55 g/cm³
stroncijum	87.6	2.6 g/cm³
barijum	137	3.5 g/cm³

Zatim je engleski hemičar John Alexander Reina Newlands 1865. otkrio da se elementi slične vrste pojavljuju u intervalima od osam elemenata, što je uporedio s muzičkom oktavom, ali savremenici su ismijali njegov zakon oktava. Napokon, 1869. godine, Nijemac Lothar Meyer i Rus Dmitrij Ivanovič Mendeljejev gotovo su istovremeno napravili prvi periodni sistem, gdje su elementi bili složeni po masi.

Mendeljejev je k tome složio par elemenata izvan striktnog poretka po masi jer su se tako bolje slagali s osobinama susjednih elemenata, ispravio je greške u vrijednostima više atomskih masa, te je prorekao postojanje i osobine nekoliko elemenata koji su otkriveni tek kasnije. Mendeljejevu je kasnije priznato da je otkrio elektronsku strukturu elemenata krajem 19. i početkom 20. vijeka.