Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Мексико - Википедија

Мексико

Од Википедија, слободна енциклопедија

Обединети Мексикански држави
Estados Unidos Mexicanos
Знаме на Мексико Грб на Мексико
(Знаме) (Грб)
Парола: нема
Химна: Mexicanos, al grito de guerra
Локација на Мексико
Официјален  јазик: шпански (официјален)

и 62 индијански јазици

Главен град: Мексико Сити
Претседатели: Фелипе Калдерон
Премиер: нема
Површина:
 - вкупно:
 - % вода:
13. по големина
1.972.550 km²
2,5%
Население:
 - вкупно (2006):
 - Густина:
11. по големина
108.700.000
109/km²
Независност: 16 септември 1810 (одвојување од Шпанија
Валута: пезос (MXN)
Временска зона: UTC +2
Интернет домен: .mx
Повикувачки број: 52
{{{коментар}}}


Обединети Мексикански Држави (шпански: Estados Unidos Mexicanos) или скратено Мексико (шпански: México) е држава која се простира на границата меѓу Северна и Средна Америка. Главен град е Мексико Сити. По уставното уредување, Мексико е федерална држава која се состои од 31 сојузни држави. Со површина од 2 милиони квадратни километри, Мексико е петта држава по големина во Америка и 14 во светот. По вкупниот број на жители, Мексико се наоѓа на единаесетто место на најнаселени земји во светот, а по број на изворните јазици, шпанскиот се наоѓа на прво место.

Познатите Хациенди во Мексико
Познатите Хациенди во Мексико

[уреди] Население

Мексико има 97.483.412 жители. Според последниот официјален попис (2000. године), кој го спроведе Националниот институт за статистика, географија и информатика во Мексико живеат следниве етникуми: 60% Местици, 30% Индијанци (највише народот Маи и Нава), 9% Европејци и 1% останати, најмногу Африканци. [1] (Број на жители во следната табела).

Околу 5,8 % од населението зборува изворни индијански јазици. Помалку од од 1 % на населението не зборува шпански. Најзастапени индијански језици се Наватл (околу 1,6 милиона зборувачи) и Мајатан (околу 900.000). Од 2003, државата признава 62 локални јазици.

        Година         Население
1805. 5.700.000
1842. 7.000.000
1880. 9.600.000
1895. 12.632.000
1900. 13.607.000
1910. 15.160.000
1921. 14.335.000
1930. 16.553.000
1940. 19.654.000
1948. 24.461.000
        Година         Население
1950. 26.282.000
1955. 30.557.000
1960. 34.994.000
1965. 41.284.000
1970. 50.695.000
1975. 60.145.000
1990. 81.250.000
1996. 93.182.000
2000. 100.350.000
2006. ~108.700.000

[уреди] Сојузни држави

Сојузни држави на Мексико

Мексико се састои од 31 сојузна држава (Estados), во кои владеат гувернери, и еден сојузен дистрикт (Distrito Federal),во кој се наоѓа главниот град. Ти држави се:

  1. Агваскалијентес (Aguascalientes)
  2. Долна Калифорнија (Baja California)
  3. Јужна Долна Калифорнија (Baja California Sur)
  4. Кампече (Campeche)
  5. Чијапас (Chiapas)
  6. Чивава (Chihuahua)
  7. Коавила (Coahuila)
  8. Колима (Colima)
  1. Дуранго (Durango)
  2. Гванахуато (Guanajuato)
  3. Гереро (Guerrero)
  4. Идалго (Hidalgo)
  5. Халиско (Jalisco)
  6. Мексико (сојуѕна држава) (México)
  7. Мичоакан (Michoacán)
  8. Морелос (Morelos)
  1. Најарит (Nayarit)
  2. Нов Леон (Nuevo León)
  3. Оахака (Oaxaca)
  4. Пуебла (Puebla)
  5. Керетаро (Querétaro)
  6. Кинтана Ро (Quintana Roo)
  7. Сан Луис Потоси (San Luis Potosí)
  8. Синалоа (Sinaloa)
  1. Сонора (Sonora)
  2. Табаско (Tabasco)
  3. Тамаулипас (Tamaulipas)
  4. Тласкала (Tlaxcala)
  5. Веракруз (Veracruz)
  6. Јукатан (Yucatán)
  7. Закатекас (Zacatecas)
Направена карта на Мексико со зборови на повеќе светски јазици
Направена карта на Мексико со зборови на повеќе светски јазици


Земји во Северна Америка

Канада | Мексико | Соединети Американски Држави

Други јазици
Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com