Lezbejka

From Wikipedia

Lezbejka ili lezbijka je žena koju estetski, seksualno i romantično privlače druge žene, i koja sa drugim ženama ostvaruje emocionalni, seksualni i partnerski odnos.

[uredi - уреди] Etimologija reči „lezbejka“

Reč lezbejka (lezbijka) je izvedena iz Lezbos (Λέσβος), imena grčkog ostrva u istočnom Egejskom moru na kome je pesnikinja Sapfo živela i vodila školu za devojke u VI veku pre nove ere. Mnoge od njenih pesama opisuju strast koju ona oseća prema svojim učenicama, koju su u antici nazivali „ginerastija“, analogno muškoj „pederastiji“.

U engleskom jeziku je takođe vrlo prisutan sleng izraz dyke, kojim se obično opisuje lezbejka sa tradicionalno muškim rodnim izražavanjem. Oba termina su prihvatljiva jedino ukoliko ih koristi osoba sa pozitivnim stavom prema LGBT osobama. Ne u potpunosti adekvatan prevod na srpskohrvatski jezik bio bi "lezbača".

„Butch/femme“ identiteti su ključni deo lezbejske istorije, ali takođe i paradigme koje se prihvataju tokom razvoja.

[uredi - уреди] Lezbejka ili lezbijka

LGBT i Queer kultura
Identiteti
Lezbejka • Gej • Bi • Queer • Trans-identiteti • Transžena • Transmuškarac
Osnovni pojmovi
Rod • Pol • Seksualnost • Seksualna orijentacija • Coming out
Kultura
Zajednica • LGBT simboli • Parada • Queer teorija • Gej ikona • Gej himna • Sleng • Gej kvart • Drag • Film • Poznate LGBT osobe • Sport
Istorija
Hronologija • Pokret • LGBT istorija na Balkanu
Prava
Brak • Partnerstvo • Roditeljstvo • Usvajanje dece • LGBT prava na Balkanu
Dalje teme
Feminizam • Mirovni pokret • Ljudska prava • Religija
uredi

Srpskohrvatski jezik poznaje, mada ne priznaje, oba oblika. U rečnicima i enciklopedijama nalazi se samo oblik lezbijka i pridevi izvedeni iz ovog oblika imenice (jednako uz objašnjenje da je lezbijka „ženska osoba nenormalnih seksualnih sklonosti“^[1] ili slična). Ženski i lezbejski pokret od osnivanja se protivi definisanju ženske odnosno lezbejske egzistencije od strane akademske javnosti, bez uključivanja žena u taj proces. Mnoge rane feministkinje tvrde da ženski identitet ne postoji, upravo iz razloga što je cela ženska egzistencija (uključujući i njeno prisustvo u jeziku) u rukama muškaraca. Jednako važi za "lezbejku", koju su definisali heteroseksualni muškarci.^[2]). Od početka delovanja ženskog lezbejskog pokreta naglašavana je važnost toga da lezbejke same sebe imenuju i da same odrede i izgrade svoje identitete. (Vidi članak: Feministička korekcija jezika)

U procesu stvaranja lezbejskog pokreta i zajednice na Balkanu lezbejke su morale da se suoče sa istim problemima sa kojima su se (iz)borile lezbejke u SAD ili Zapadnoj Evropi. Jedan od njih bio je afirmacija vlastitog identieta i izgradnja vidljivosti, što je nužno išlo putem jezičke komunikacije. Lezbijke u Hrvatskoj i Bosni su uspele da afirmišu termin „lezbijka“, prihvatajući ga i prevodeći ga u neutralan kontekst. Lezbejska zajednica u Srbiji, međutim, nije usvojila oblik „lezbijka“, već je afirmisan oblik „lezbejka“.

U hrvatskoj zajednici reč lezbijka je osnova za izvođenje prideva: „lezbijski kontinuum“, „lezbijka egistencija“, „lezbijsko savjetovalište“. Isto tako, lezbejke u Srbiji prideve izvode iz reči „lezbejka“.

U Srbiji se, takođe, može čuti i oblik "lezbijka", ali samo od strane homofobičnih grupa ili u medijima, kada se upotrebljava u negativnom kontekstu.

Labris, grupa za lezbejska ljudska prava, u svojoj Čitanci, objavljenoj za potrebe projekata "Edukacija ženskih nevladinih organizacija" i "Edukacija medija, omladinskih i nevladinih organizacija za ljudska prava o lezbejskim ljudskim pravima" daje posebno poglavlje o jeziku i terminologiji, u kome se koristi, a u jednom od tekstova se direktno opravdava i zagovara, upotreba oblika "lezbejka" (Čitanka u pdf-formatu: [1] Tekstovi: "O terminologiji korišćenoj za istopolno orijentisane osobe" - Miodrag Kojadinović i "Jezik: Diskriminacija, stereotipi, predrasude" - Svenka Savić)

SEE-Q mreža, koja okuplja organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije, priznaje i koristi oba termina (vidi: SEE-Q, Dokumenta - Terminologija).

[uredi - уреди] Istorija

Prvo pominjanje ženske istopolne ljubavi datira iz perioda antičke Grčke. Sapfo, koja je i eponim za lezbejsku ljubav, prva je žena zapamćena u istoriji, koja svoju ljubav poklanja ženama. Neki izvori govore, doduše, i to tome da je Sapfo imala i ljubavne veze sa muškarcima, dok drugi govore da je njen odnos sa devojakam u školi na Lezbosu bio isključivo platonski. Moderni naučnici, pozivajući se na antičke tekstove, smatraju da se njen odnos sa devojkama može u potpunosti porediti sa odnosnom odraslih muškaraca i mladića u antičkoj Grčkoj, u kojem „ulogu igraju i pedagogija i pederastija“ [2]^[3] .

Lezbejski odnosi zableženi su i u Sparti. Plutarh, pišući o Lakademocima,beleži da je „ljubav bila toliko cenjena među njima da su devojke bile takođe erotski objekt plemenitih žena.“ ^[4]

Svedočanstva o lezbejskim vezama nađena su takođe i u poeziji i pričama stare Kine, ali ne detaljno dokumentovana kao muška homoseksualnost.

Iz perioda srednjeg veka postoje svedočanstva iz Arabije o vezama između žena u haremima. Ovakvi odnosi su bili svirepo kažnjavani, primer je odsecanje glava dveju žena koje su uhvaćene tokom vođenja ljubavi.^[5]

[uredi - уреди] Zvanična politika

U Zapadnoj civilizaciji eksplicitne zabrane lezbejskih odnosa znatno su manje prisutne nego zabrane gej odnosa.

U Ujedinjenom Kraljevstvu lezbejstvo nije bilo nikada ilegalno, za razliku od muške „sodomije“, koja je često bila kažnjavana vešanjem ili zatvorskom kaznom. Postoje različite nepotvrđene priče o razlozima zašto lezbejstvo nikada nije bilo zabranjeno; jedna od njih je da je kraljica Viktorija I odbila da potpiše zakon o zabrani insistirajući da „dame ne rade takve stvari“. Ipak, lezbejska književnost, kao „Bunar samoće“ je proglašavana opscenom i zabranjivana [3].

Jevrejska religijska učenja osuđuju mušku homoseksualnost, ali malo govore o lezbejstvu. Ipak, odnos današnjeg Izraela, sa pretežno sekularnom jevrejskom većinom, ne osuđuje istopolnu orijentaciju; istopolni brak, međutim, nije odobren, ali u sudskim presudama dozvoljavano je usvajanje dece partnera ili partnerke u istopolnoj zajednici. Takođe, svake godine se održava Gej parada, obično u Tel-Avivu. „World Pride“ 2006. godine održao se u Jerusalimu, od 6. do 12. avgusta.

Homoseksualnost se retko toleriše na Srednjem istoku, sa izuzetkom Turske. Kažnjava se zatvorom, bičevanjem ili čak smrću u Iranu, Saudijskoj Arabiji i Jemenu.

[uredi - уреди] Reproduktivna i roditeljska prava

Vidi članak:

U nekim državama pravo lezbejki na veštačku oplodnju postalo je predmet debate. U Australiji Vrhovni sud je odbio zahtev Rimokatoličke crkve da se lezbejkama i nevenčanim ženama zabrani pristup in vitro oplodnji. Međutim, premijer Australije, John Howard pokušao je da odobri takav zakon, što je izazvalo burne reakcije gej i lezbejske zajednice.

Mnogi lezbejski parovi pokušavaju da dobiju decu putem usvajanja, ali to nije mobuće u svim državama.

[uredi - уреди] Seksualnost

Gustave Courbet, Spavanje

Seksualni odnosi među ženama mogu da budu jednako raznovrsni kao između heteroseksualaca ili između gej muškaraca. Neke žene u istopolnim odnosima se n izjašnjavaju kao lezbejke, već kao biseksualke. Kao i kod svim međuljudskih odnosa, seksualna ekspresija zavisi od karaktera veze. Kao i bilo kod drugi (bez obzira na seksualnu orijentaciju) lezbejke mogu da budu promiskuitetne ili posvećene vezi, stidljive ili ponosne. Skorašnje društene promene omogućile su da lezbejke slobodnije izražavaju svoju seksualnost, što je doprinelo novim studijama na polju ženske seksualnosti.

[uredi - уреди] Kultura

Kroz istoriju mnoge lezbejke su bile vrlo poznate ličnosti u oblasti umetnosti i kulture. (Vidi: Spisak gejeva, lezbejki i biseksualnih osoba.)

Pre početka XX veka i pojave prvih seksoloških ispitivanja, ženska homoseksualnost je bila gotovo nevidiljiva u poređenju sa muškom, koja je bila predmet zakonskih zabrana zbog čega se o njoj više pisalo. Ipak sa objavljivanjem radova seksologa kao što su Karl Hajnrih Ulriks, Rihard fon Kraft-Ebing, Hevelok Elis, Edvard Karpinter i Magnus Hiršfeld ideja ženske homoseksualnosti postala je poznatija.

Kada je ženska homoseksualnost postala vidljivija, bila je opisana kao bolest ili poremećaj. U „Tri eseja o teoriji seksualnosti“ (1905.) Frojd objašnjava žensku homoseksualnost kao „inverziju“ i daje karakteristiku „ženskih inverta“ da poseduju muške osobine. Frojd je naznačio ideju „trećeg pola“, koju je popularizovao Hiršfeld. Iako Frojd priznaje da nikada nije ispitivao na taj način „poremećenog“ pacijenta, ipak naglašava da su u pitanju psihološki, pre nego biološki uzroci takvog ponašanja.

Frojdova tumačenja lezbejsktvasu odbačena od strane savremene nauke i većine savremenih psihijatara.

Crnim trouglom su se obeležavale "društveno neprihvatljive" žene u konc-logorima. Lezbejke su bile uključene u ovu grupu. Iz tog razloga lezbejke su Crni trougao prihvatile kao simbol borbe protivrepresije, slično kao što je Ružičasti trougao prihvaćen od gejeva.

Još od 1890-ih Pesme Bilitis su uticale na razvoj lezbejske kulture i naziv je poslužio za imenovanje prve lezbejske organizacije u SAD - Daughters of Bilitis.

Od 1980-ih lezbejke su znatno povećale vidljivost u mainstream kulturi: u muzici (Melissa Etheridge, K.D. Lang i Indigo Girls), u sportu (Martina Navratilova), u stripovima (Alison Bechdel i Diane DiMassa). Skorije, lezbejski homoerotizam je procvetao u umetničkoj fotografiji i književnosti autorki kao što su Pat Califia, Jeanette Winterson i Sarah Waters. Postoji i sve veći broj filmova koji se bave lezbejskom tematikom, kao što su Desert Hearts, Go Fish, Watermelon Woman, Oranges Are Not The Only Fruit, Everything Relative i Better than Chocolate (Vidi Spisak LGBT filmova.) Klasični romani se ponovo izdaju.

[uredi - уреди] Prikazivanja u medijima

Lezbejke privlače pažnju medija, posebno u vezi sa feminizmom, ljubavnom i seksualnom vezom, brakom i roditeljstvom.

Na televiziji u udarnim terminima je moguće videti veći broj lezbejki nego ranije. Ellen DeGeneres je objavila (outovala) da je lezbejka 1997. godine, kada i njen lik u sitkomu Ellen objavi da je lezbejka. Ellen je postala prva serija u kojoj je glavni lik lezbejka. Epizoda outovanja je dobila Emmy nagradu, ali serija je otkazana posle narednog serijala.

Godine 2004. serija The L Word se prati isključivo živote grupe lezbejki, a Ellen DeGeneres ima svoj tokšou u toku dana. U 2005. godini epizodaThe Simpsons, pod nazivom"There's Something About Marrying", sestra Mardž, Patty se outuje kao lezbejka.

[uredi - уреди] Vidi takođe

• Gej
• Crni trougao
• Butch i femme
• Feminizam
• LGBT simboli
• Labris
• Homoseksualnost
• Pregled LGBT istorije
• Spisak LGBT organizacija
• Spisak LGBT osoba
• Spisak LGBT filmova

[uredi - уреди] Časopisi

• The Ladder (od 1956, do 1972)
• Curve Magazine
• On Our Backs
• Diva

[uredi - уреди] Spoljne veze

• Labris – Organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd
• Kontra – Lezbejska grupa, Zagreb
• Deve – Lezbejski kulturni centar, Beograd
• ŠKUC LL
• CROL Hrvatski lezbejski portal
• Balconn Balkanska lezbejska konekcija
• g3 magazine – lezbejski i bi vodič (Engleski jezik)
• Kritika na „Lesbian Bed Death“ (termin kojim se opisuje smanjenje seksualne aktivnosti lezbejki iu dugim vezama) (Engleski jezik)
• Lezbejski parovi podižu tinejdžere jednako dobro kao i heteroseksualci (Engleski jezik)
• Nacionalni centar za lezbejska prava (Engleski jezik)
• World Pride 2006 Site višejezični sajt
• Besplatni testovi seksualnosti

[uredi - уреди] Media depictions

• AfterEllen.Com Lezbejke i bi-žene u medijima
• The Encyclopedia of Lesbian Movie Scenes Upozorenje: sadrži eksplicitni pornografsi sadržaj

[uredi - уреди] Notes

1. ↑ Milan Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1991. – ISBN 86-07-00621-5
2. ↑ Primer nepriznavanja identiteta je navod iz enciklopedije (Mala enciklopedija (grupa autora) Prosveta, Beograd, 1986. ISBN 86-07-00001-2 i ISBN 86-07-00003-9) u kojoj postoji samo odrednica lezbijska ljubav („vrsta protivprirodnog zadovoljavanja polnog nagona“), dok lezbijski (lezbejski) ženski subjekt ne postoji.
3. ↑ Ellen Greene (ed.), Reading Sappho: Contemporary Approaches. Berkeley: University of California Press, 1996. ISBN 0-520-20195-7
4. ↑ "Lycurgus" 18.4)
5. ↑ The History of al-Tabari, Vol. XXX, p.72-73, Albany: SUNY Press, Albany 1989).