Švajcarska

From Wikipedia

Schweizerische Eidgenossenschaft Confédération suisse Confederazione Svizzera Confoederatio Helvetica

Švajcarska Konfederacija ili Švajcarska je alpska zemlja i kontinentalna država u centralnoj Evropi, sa vrlo razvijenom ekonomijom, a posebno bankarstvom. Švajcarska se graniči sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Austrijom i Lihtenštajnom. Švajcarska je savezna republika, i ima dugu i snažnu tradiciju političke i vojne neutralnosti. Ova činjenica je omogućila Švajcarskoj da bude zemlja domaćin mnogim međunarodnim organizacijama kao što su to Međunarodni olimpijski komitet, UEFA ili FIFA, čija se sedišta nalaze u Švajcarskoj.

Confoederatio Helvetica je službeno ime države na latinskom jeziku. Latinski se koristi za imenovanje zemlje kako bi se izbeglo favorizovanje jednog od četiri zvanična jezika Švajcarske. Uobičajena je upotreba skraćenice CH (CH). Naziv Confoederatio Helvetica se koristi u francuskom, italijanskom i retoromanskom za Švajcarsku Konfederaciju, dok se u nemačkom koristi ime Schweizerische Eidgenossenschaft što se prevodi kao "Švajcarski zavet zajedništva" ili "Švajcarska zajednica sporazuma".

Švajcarska je članica Saveta Evrope, Partnerstva za mir, Evropske slobodne trgovinske asocijacije, Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije i u još mnogih drugih opganizacija.

Glavni grad Švajcarske je Bern, ali administrativno, ekonomsko, saobraćajno i kulturno središte Švajcarske je Cirih.

Švajcarska je nastala kao konfederacija tri prakantona 1. avgusta 1291 na centralnom području današnje Švajcarske. Vremenom su u tu konfederaciju ulazili novi kantoni. Ime Švajcarske potiče od Kanton Švica (Schwyz), koji je bio jedan od osnivačkih kantona.

Nakon pojave protestantizama i Martin Lutera, stanje se drastično promenilo u Švajcarskoj. Reformacija je tada bila glavna tema u nekim kantonama. Reformacija Ciriha se pod Ulrihom Cvinglijem 1519 drastično proširila do Ženeve. Nastale su tenzije među kantonima. 1541 godine. je došlo do pojave reformacije u Ženevi. 1656 i 1752 godine. Zbog reformacije je počeo građanski rat između protestanata i katolika.

Švajcarska je posle više bitaka izborila 24. oktobra 1648 , samostalnost od Rimsko-nemačkog carstva i izgradila tradiciju neutralnosti, ali i dobrih plaćenika.

Sadržaj/Садржај 1 Istorija Švajcarske 2 Ekonomija 3 Politika 4 Kantoni 5 Gradovi 6 Demografija 7 Gradovi

[uredi - уреди] Istorija Švajcarske

Glavni članak: Istorija Švajcarske

Švajcarska na Bečkom kongresu 1815. maja 1798 francuska vojska je pod Napoleonovim vodstvom zauzela Švajcarsku. 1803 Napoleon je postao Medijator Švajcarske. Tada je osnovao šest novih kantona (Sent Galen, Graubinden, Argau, Turgau, Tićino i Vo). Posle pada njegove vlasti, 1813. godine, Švajcarska je dobila svoj prvi ustav, kojim je uvedena Helvetska Republika. Konfederalno uređenje je bilo ukinuto i država je postala unitarna, a kantoni su postali obične administrativne jedinice. Ovaj potez je naišao na snažan unutrašnji otpor, ali treba primetiti da to ukazuje na to da je Švajcarska smatrana u Evropi kao jedna celina. Konfederacija je ovde vremenom gubila međunarodnopravna svojstva, što je proces koji traje gotovo od samog osnivanja. Na Bečkom kongresu 1815. godine granice Švajcarske su proširene više ka zapadu. Tako su se tri nova kantona (Ženeva, Vale i Nešatel) pridružili Švajcarskoj. Osim proširenje na kongresu, Švajcarskoj je bila garantovana nezavisnost od svih velikih sila.

1971. Švajcarci su odobrili ženama pravo da glasaju, a 1. januara 1979, Kanton Jura je dobio posle više demonstracija svog stanovništva, svoju nezavisnost od kanton Berna. Tako je postao kanton Jura najmlađi kanton Švajcarske.

Švajcarska je posle referenduma, postala članica Ujedinjenih nacija 10. septembra 2002.

Vremenom se Švajcarska iskristalizirala u današnjem obliku, posebno od 1848. godine, a postala je poznata po multikulturnom društvu i jakoj ekonomiji.

[uredi - уреди] Ekonomija

Švajcarska je razvijena industrijska i poljoprivredna zemlja. Procenat urbanog stanovništva je oko 70%. Stopa pismenosti je skoro 100%. Najveći deo stanovništva je zaposlen u uslužnim delatnostima i u poljoprivredi. Zemljište nije naročito pogodno za razvitak poljoprivrednih kultura, ali država izdašno subvencionira seljake tako da to ostaje važna delatnost u Švajcarskoj. Razvijeno je stočarstvo, uzgajaju se svinje, ali se naročito se uzgajaju krave zbog mleka i zatim se od njega pravi čuvena čokolada i sirevi kao i ostali mlečni proizvodi.

Razvijena je industrija čelika, metala, aluminijuma, mašinska,keramička,betonskog materijala, preciznih instrumenata (satovi), elektrotehnika, hemijska, farmaceutska, tekstilna, prerada kože, prehrambena. Švajcarska je poznata kao zemlja banaka u kojima je skoncentrisan svetski kapital što joj je pre svega omogućila njena neutralnost u svetskim ratovima. Još jedna grana gde je velika zaposlenost stanovništva je turizam, naročito zimski.

[uredi - уреди] Politika

Glavni članak: Istorija Švajcarske

Glavni članak: Institucije Švajcarske

Politika Švajcarske se odvija u okviru federalne parlamentarne demokratske republike, po čemu je Savezno Veće Švajcarske na čelu vlade i višepartijskog sistema. Izvršnu vlast sprovodi vlada. Federalnu pravosudnu moć ima i vlada i dva doma Bundeshausa. Sudstvo je nezavisno od izvršne vlast i zakonodavstva. Švajcarska je jedina država na svetu, koja je najbliže direktnoj demokratiji. Za bilo koju promenu u ustavu, referendum je obavezan; za bilo koju promenu u zakonu, može se tražiti referendum. Kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon izglasan od strane Bundeshausa i kroz inicijative mogu da uvode amandmane u federalni ustav, što čini Švajcarsku državom direktne demokratije.

Parlament (Bundeshaus) se sastoji od dva doma: Savet kantona Švajcarske koji ima 46 pretstavnika (dva iz svakog kantona i po jedan iz svakog polu-kantona) koji se biraju po sistemu koji određuje svaki kanton. Državni savet, koji se sastoji od 200 članova koji se biraju po sistemu srazmernih pretstavnika. Članovi oba doma služe 4 godine. Kada oba doma zasedaju zajedno, poznati su kao Ujedinjeni Federalni Parlament.

Glavno izvršno telo i zajedno Šef države je Švajcarsko Savezno Veće, koji se sastoji od sedam članova. Iako ustav zahteva da Parlament bira i nagleda članove Veća tokom četvorogodišnjeg mandata, poslednji (i njegova administracija) je postepeno preuzeo ulogu u određivanju zakonodavnog procesa kao i u izvršavanju federalnih zakona. Predsednik Konfederacije se bira od sedmorice da bi preuzeo posebne pretstavničke funkcije na jednu godinu, ali takođe zadržava ulogu u svom kabinetu.

Mnogo važno za Švajcarskoj je, da je ona članica saveta Evrope. To njoj omogučava da predstavi svoj glas u unutrašnjosti Evrope.

Pogledati još: Državni savet Švajcarske i Savet kantona Švajcarske.

[uredi - уреди] Kantoni

Švajcarska je podeljena u 26 kantona, s tim što su tri kantona podeljena na polukantone, i tako je relevantan broj za izbor u Veće kantona 23. Svaki kanton ima svoj glavni grad. Oni su konstituenti, federalne jedinice švajcarske federacije. Svaki kanton je jednak i ima svoj ustav, zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Najveći kanton po površini je Graubinden koji ima 17,2 % švajcarske površine, a kanton sa najviše stanovnika je kanton Cirih.

[uredi - уреди] Gradovi

Gradovi Švajcarske su Bern,Cirih,Bazel,Lucern,Ženeva i drugi. Svaki grad ima svog gradonačelnika,institucije grada i svoju lokalnu policiju.

Švajcarska danas ima 3032 opština i svaka od njih ima svoje opštinsko ili gradsko veće, ( ponekad umesto veća, narod se okuplja na plenarnoj skupštini ) i svoju izvršnu vlast sa gradskom vladom na čelu i sa gradonačelnikom ( u pojedinim kantonima - predsednikom opštine ).

Kontrola kantona nad opštinama i gradovima ograničena je na nadgledanje da li su opštinske odluke u skladu sa važećim propisima i, sa druge strane, na odobravanje predračuna ( ponekad budžeta ) gradskih vlada.

U nadležnosti opštine je ubirnje poreza,upravljanje javnim komunalnim preduzećima, osnovno obrazovanje, upravljanjem dobrima građana,lokalna policija, kao i pomoć siromašnima i bolesnima

U Švajcarskoj su prava opštine ograničena samo zakonom. Opština je prva ta koja odlučuje ( npr u sudskom postupku ona je prvostepeni organ ), a kanton interveniše tek u slučaju žalbe

[uredi - уреди] Demografija

Švajcarska ima prema podacima iz 2006, 7.509.300 stanovnika. [5] Najveći gradovi Švajcarske su prema podacima Savezne službe za statistiku Švajcarske 2005. godine.:

[uredi - уреди] Gradovi

Popis gradova u Švajcarskoj