Romano Prodi
From Wikipedia
 |
Ovaj članak govori o trenutnim događajima. Informacije se mogu rapidno promijeniti kako se taj događaj mijenja. |
Romano Prodi (rođen u Skandijanu blizu Ređo Emilije 9. avgusta 1939. je italijanski političar. Trenutno je mandatar za sastavljanje vlade Italije, a bio je i predsednik Evropske komisije.
1969. se oženio Flavijom Franconi; imaju dva sina, Đorđa i Antonija. On i njegova porodica još uvek žive u Bolonji.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Obrazovanje
Nakon završene srednje škole na Liceju Ludoviko Ariosto u Ređo Emiliji, studirao je na Milanskom katoličkom univerzitetu, gde je diplomirao pravo sa 1961. sa temom Šteta protekcionizma u razvoju italijanske industrije pred profesorom Sirom Lombardinijem. Prodi je otišao na specijalizaciju na univerzitete u Milanu i Bolonji i na Londonskoj Školi ekonomije, pod Basilom Jamijem, profesorom industrijske ekonomije.
Romano Prodi je takođe počasni profesor na univerzitetu Harvard i Stendforskom istraživačkom institutu.
[uredi - уреди] Akademska karijera
Njegova akademska karijera je počela na odseku ekonomije na Fakultetu političkih nauka na Univerzitu Bolonja, gde je radio kao asistent profesoru (1963), vanredni profesor (1966) i na kraju kao redovan profesor (1971-1999) industrijske organizacije i industrijske politike.
[uredi - уреди] Politika
Prodi je levo orijentisan hrišćanski demokrata. Tokom polovine sedamdesetih, počeo je da ulazi u italijansku politiku i bio je imenovan ministrom industrije 1978. tokom vlade Đulija Andreotija; imao je mesto u raznim komisijama tokom osamdesetih i ranih devedesetih. Radio je kao predsednik moćne državne kompanije IRI, od 1982-1989 i opet od 1993-1994. Ipak, dvaput je bio pod istragom zbog navodne korupcije dok je bio na čelu IRIja. Prvo je bio optužen zbog sukoba interesa, prvi put u vezi sa ugovorom dodeljenim njegovoj ekonomskoj istraživačkoj kompaniji, a drugi put zbog prodaje gubitničkog državnog konglomerata za proizvodnju hrane SME multinacionalnom Junileveru, za koji je neko vreme bio plaćeni konsultant, ali je oslobođen u obe optužbe. 1995. je postao predsednik koalicije levog centra Ulivo, a 1996. predsednik vlade. Njegova vlada je pala kada je Komunistička partija povukla podršku, dopuštajući formiranje nove vlade pod Masimom D'Alemom. Ovo se dogodilo zbog samo jednog glasa u Domu zastupnika (potrebna je podrška većine članova u oba doma). Ipak, razočarenje nije bilo zbog zvaničnog povlačenja podrške, već zbog suprotnog glasanja na temi označenoj osnovnom za Vladu i to je izazvalo ostavku u slučaju negativnog glasanja.
Aprila 2006, član britanskog parlamenta Džerard Baten, citirao je optužbe bivšeg agenta Federalne Službe Bezbednosti, pukovnika Aleksandra Litvenka, da je Prodi bio KGB-ov čovek u Italiji, zahtevajući istraživanje optužbi.
Od septembra 1999. do 18. novembra 2004, bio je predsednik Evropske komisije.
Kao vođa Unije, koalicije levo orijentisanih partija, Romano Prodi je porazio desno orijentisanog premijera Silvija Berluskonija za manje od 1%. Ovo je bila kontroverza jer je Prodi proglasio pobedu satima pre zvaničnih rezultata i Berluskoni je zahtevao novo prebrojavanje.
Prodi je nakon toga formirao vladu koja je opstala devet mjeseci. Zbog neslaganja lijevog krila koalicije oko italijanskog angažmana u Afganistanu, Prodijeva vlada je izgubila većinu u Senatu, te je Prodi predsjedniku Napolitanu podnio ostavku 21.2. 2007.
