Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Македонски јазик - Википедија

Македонски јазик

Од Википедија, слободна енциклопедија

Македонски
Зборуван во: Македонија, Грција, Бугарија, Србија, Црна Гора, Албанија, Шведска, Германија, САД, Канада, Австралија и други земји 
Регион: Балкан
Вкупно зборувачи: 2 - 3 милиони 
Ранглиста: 180 (мајчин)
Јазично семејство: Индоевропско
 Словенско
  Јужнословенско
   Источнојужнословенско
    Македонски 
Писмо: Македонска кирилица 
Официјален статус
Официјален јазик во: Македонија Република Македонија
признат како малцински јазик во делови од:
Албанија Албанија[1]
Србија[2]
Регулиран од: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
Јазични кодови
ISO 639-1: mk
ISO 639-2: mac (B)  mkd (T)
ISO 639-3: mkd 

Земји со значаен број на говорители на македонски.
(Кликнете на сликата за да ја видите легендата)

Македонскиот јазик спаѓа во источната група на јужнословенски јазици, исто така службен и насловен јазик на Република Македонија. Македонски се зборува и во Австралија, Албанија, Бугарија, Грција, Канада, САД, Србија, Црна Гора, Турција и во некои земји−членки на Европската Унија.

Вкупниот број на македонски говорници е околу 2,5 до 3 милиони луѓе. Македонскиот јазик е исто така службен во реонот на Корча во Албанија каде што живее бројно македонско население.

Според респектираниот лингвистички извор Etnologue, македонски се зборува и во југоисточниот дел на Бугарија, но нема податоци за бројот на луѓето. Сличен став имаат и BBC, Britannica и UNESCO.

Кога се зборува за Македонците како етничка група и македонскиот јазик, треба да се има предвид дека јазикот (т.е. потекло или класификација на јазикот) не соодветствува секогаш со етничкото потекло на еден народ. Македонскиот јазик спаѓа во групата на словенските јазици, а потеклото на Македонците како народ не е целосно словенско (в. Антрополошки карактеристики).

Содржина

[уреди] Кодификација

Кодификацијата на македонскиот јазик е поврзана со следниве историски настани:

Македонската државност се зацврстува со историските решенија на Првото заседание на АСНОМ. Меѓу тие решенија од особено значење е Решението за воведување на македонски литературен јазик како службен во македонската држава.

Исто така, Президиумот на АСНОМ, како највисоко тело на македонската држава, во ноември 1944 година назначил комисија составена од македонски филолози и од општествени дејци кои требало да поднесат предлог за азбука и за правопис на македонскиот јазик. Прашањето за азбуката и правописот се решило во мај 1945 година. Заедно со ова прашање, членовите на комисијата разгледале повеќе прашања од особено значење за оформувањето на македонскиот литературен јазик.

Кодификацијата на македонскиот литературен јазик ја одразува македонската јазична практика. Блаже Конески има значаен придонес за кодификацијата на македонскиот литературен јазик и за стандардизацијата на литературнојазичната норма.

Македонскиот јазик има сличности со другите словенски јазици, а најмногу со бугарскиот и српскиот јазик. Македонскиот и бугарскиот јазик се единствените од групата на словенски јазици кои со текот на развојот ги изгубиле падежните форми,а од нив останат е само Вокативот (Македонијо; мајко; професоре и т.н.) како и во некои зборчиња (него; нему; скришум и т.н.).

[уреди] Карактеристични особини

Карактеристични особини на македонскиот јазик се:

  • немањето падежи т.е. аналитичката деклинација преку користењето на предлозите при искажувањето на различни граматички поврзаности помеѓу различни делови на реченицата (на книгата; за книгата; во книгата; под книгата; со книгата)
  • третосложниот акцент (`планина; пла`нината; плани`нарите)
  • двоен предмет (него го видов; неа ја сакам)
  • минато време со помошниот глагол ИМА (имам видено; немам јадено)
  • минато време со помошниот глагол СУМ + глаголска придавка (не сум сменет; не сум јаден)
  • минато-идно време (Те отепав, кога ќе те фатам!)

[уреди] Македонскиот јазик во пописната регулатива на САД

Во инструкциите за попишувачите во САД се наведува македонскиот јазик во различен контекст. Така на пример:

  • Во пописните инструкции од 1910 година, во секцијата "ABILITY TO SPEAK ENGLISH" став 137. стоело "Do not write "Macedonian," but write Bulgarian, Turkish, Greek, Servian, or Roumanian, as the case may be.", - „Не запишувај македонски, запишувај бугарски, турски, грчки, српски или романски, според случајот.“[3]
  • Во пописните инструкции од 1920 година, македонскиот јазик е додаден на листата со странски јазици како посебен јазик.[4]
  • Во пописните инструкции од 1930 година македонскиот јазик повтроно е на листата со странски јазици како посебен јазик.[5]

Со анализа на овие пописни инструкции може да се заклучи дека до 1910 година постоело едно гледиште во американското опшество во врска со македонскиот јазик, а од 1920 година администрацијата го подржува гледиштето дека македонскиот јазик е засебен јазик кој го говорат некои од емигрантите од Европа. Подоцна во листата "C2SS Language Codes" на македонскиот јазик му е придружен кодот 2630.

[уреди] Видете исто така

[уреди] Референци

  1. Hill, P. (1999) "Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments". Nationalities Papers. 27(1)
  2. Focus News (July 4, 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  3. IPUMS USA. „1910 Census: Instructions to Enumerators“. [Страницата е посетена на 2007-06-07].
  4. IPUMS USA. „1920 Census: Instructions to Enumerators“. [Страницата е посетена на 2007-06-07].
  5. IPUMS USA. „1930 Census: Enumerator Instructions“. [Страницата е посетена на 2007-06-07].

[уреди] Надворешни врски


Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com