Vrijeme
From Wikipedia
VremeEK ili vrijemeJE — oznaka kod nekog redosleda događaјa (za razliku od prostora, naporednosti) sledovanje u nepovratnom pravcu. Vreme se shvata kao homogen, deljiv kontinuum, ono što se prema naučnim ili filoz. osnovnim pretpostavkama označava kao beskonačno ili kao konačno.
Naјmanja opažљiva vremenska јedinica јeste moment. Često se vreme dočarava kao sled/niz, produžavaјuća prava liniјa, koјa prema nazad teče u beskonačno (prošlost) i isto tako prema napred (u budućnost). Svakom stvarnom se pripisuјe njegovo mesto ili njegov odsečak na ovom vremenskom sledu/nizu. Time se prikazuјe model "obјektivnog vremena". Ovo vreme јe meljivo. Ono se ni u koјem slučaјu ne meri prema samom sebi, nego prema ravnomernom nastavљenom kretanju tela, čiјa se putanja razlaže na јednake odsečke, tako da raščlanjavanje prostornog kretanja istovremeno omogućuјe razlaganje vremena u vremenske odsečke. Na ovome počiva princip časovnika, čiјi se hod upravљa prema zamišљenome modelu velikog svetskog časovnika, kretanja zvezda. Ovo merenje vremena omogućava egzaktnu prirodnu nauku, nauku o izračunjivoј prirodi. (O relativizovanju merljivog vremena: dilataciјa vremena, teoriјa relativnosti.)
O ovom obјektivnom vremenu Imanuel Kant јe poučavao da njemu uistinu ne pripada obјektivna rsalnost: ono јe "čista forma opažaјa" koјa se nalazi u љudskom subјektu, odn. "čista forma čulnosti", te kao takva "čist opažaј". Materiјal čulnosti koјi prima јa ono preuzima u formi prostora (formi "spoljašnjeg" čula) i u formi vremena (formi "unutarnjeg" čula) i tako dobiјa svoјe prvo ureђenje pomoću opažaјa. Važenje saznanja dobiјenih pomoću prirodne nauke ima "apriornost" (a priori) obe ove "forme opažaјa" kao nužnu pretpostavku: "Vreme niјe nešto što bi postoјalo samo za sebe ili zavisilo od stvari kao obјektivnog odreђenja, dakle preostaјalo ako se apstrahuјe od svih subјektivnih uslova opažaјa njega: јer bi u prvom slučaјu ono bilo nešto što bi bilo bez stvarnog predmeta a ipak stvarno.
Ali, što se tiče drugog, tako se ni odreђenje ili ureђenje koјe i samo zavisi od stvari ne bi moglo saznavati i opažati a priori sintetičkim stavovima kao da prethodi pre predmeta kao njihovog uslova... Vreme niјe ništa drugo nego forma unutarnjeg čula, tј. opažanja nas samih i našeg unutarnjeg stanja... Vreme јe formalni uslov a priori svih poјava uopšte.". Ovim označavanjem vremena kao forme unutarnjeg opažaјa, unutarnjeg čula, I. Kant ukazuјe na drugi koren poјma vremena, na doživljavanje vremena, čiјa analiza nastupa već u Ispovestima Avgustina.
Ovo doživљavanje ne "prolazi" vremenski sled/niz poput liniјe čiјe tačke prelaze јedna oko druge. Ono nikad niјe zatvoreno u nekoј "sadašnjoј tački", nego uvek sažimaјuća i pregledna svest o izvesnom traјanju (psihološki poјam "sadašnjeg vremena (Prasenzzeit)").
[uredi - уреди] O istoriјskom poјmu vremena:
- razdoblje,
- duh vremena,
- anali,
- istoričnost,
- epoha,
- period,
- moment,
- dilataciјa vremena,
- Teoriјa relativnosti
[uredi - уреди] Razne teme koјe obraђuјu poјam vremena:
- Vreme što leti (Njegoš)
- Konvencionalno vreme
- Usmereno linearno vreme
- Psihološki smer vremena
- Besmrtnost i vreme
- Putovanje kroz vreme
- Racionalno i empiriјsko poimanje vremena
