Saharoza

From Wikipedia

Saharoza
Opšte
Saharoza
Ostala imena	Šećer, Saccharose
Molekulska formula	C12H22O11
	OC1C(OC(CO)C(O)C1O) OC2(CO)OC(CO)C(O)C2O
Molarna masa	342,34 g/mol
Izgled	beli prašak (kristal)
[57-50-01]
Osobine
Gustina i faza	1,587 g/cm3, solid
Rastvorljivost u vodi	200 g/100 ml (?°C)
Tačka topljenja	186°C (? K)
Tačka ključanja	raspada se
specifična rotacija [α]D	+66,47°
Indeks prelamanja	1,5376
Struktura
Molecular shape	?
Kristalna struktura	monoklinična hemiedarska
Dipolni moment	? D
Hazards
External MSDS
Main hazards	Combustible
NFPA 704	Template:NFPA 704
Tačka paljenja	N/A
R: ? S: ?
RTECS number	WN6500000
[[Template:STRANICA (data page)|Supplementary data page]]
[[Template:STRANICA (data page)#Structure and properties|Struktura i osobine]]	n, εr, itd.
[[Template:STRANICA (data page)#Thermodynamic properties|Thermodynamic data]]	Phase behaviour Solid, liquid, gas
[[Template:STRANICA (data page)#Spectral data|Spektroskopski podaci]]	UV, IR, NMR, MS
Srodna jedinjenja
Other anions	?
Other cations	?
Except where noted otherwise, data are given for materials in their standard state (at 25°C, 100 kPa) Infobox disclaimer and references

Saharoza (uobičajeno ime: šećer) je disaharid molekulske formule C₁₂H₂₂O₁₁. Sistematsko ime je β-D-fruktofuranozil α-D-glukopiranozid. Najpoznatija je kao namirnica u ljudskoj ishrani.

Sadržaj/Садржај 1 Opis 2 Komercijalna proizvodnja i upotreba 3 Šećer kao namirnica 3.1 U ishrani ljudi 4 Literatura 5 Spoljašnje veze

[uredi - уреди] Opis

Čista saharoza se najčešće dobija kao fini, kristalni prašak bez boje i mirisa, ugodnog slatkog ukusa. Krupni kristali se mogu dobiti kristalizacijom na drvenom štapiću, koncu i sl. što se prodaje kao poslastica poznata pod imenom 'kamena bombona'.

Rastvorljivost čiste saharoze
Temperatura (C)	g saharoze/g vode
50	2,59
55	2,73
60	2,89
65	3,06
70	3,25
75	3,46
80	3,69
85	3,94
90	4,20

Kao i u drugim ugljenim hidratima, kod saharoze je odnos vodonika prema kiseoniku 2:1. Saharoza se sastoji od dva monosaharida α-glukoze i fruktoze spojenih glikozidnom vezom između ugljenika 1 glukozne i ugljenika 2 fruktozne jedinice.

Saharoza se topi i raspada na 186°C obrazujući karamel a sagorevanjem stvara ugljendioksid i vodu.

[uredi - уреди] Komercijalna proizvodnja i upotreba

Saharoza je najuobičajeniji zaslađivač namirnica u industrijskom svetu mada se često zamenjuje drugim zaslađivačima kao što je fruktozni sirup.

Saharoza je neizbežni dodatak namirnicama zbog slatkosti i zbog svojih funkcionalnih osobina; saharoza je važna za strukturu mnogih namirnica uključujući keks, kolače, sladoled, torte...

[uredi - уреди] Šećer kao namirnica

Ljudi, zapravo većina drugih sisara - osim onih iz porodice mačaka - su skloni da konzumiraju hranu zaslađenu saharozom čak i kada nisu gladni.

[uredi - уреди] U ishrani ljudi

Saharoza je namirnica koju organizam lako usvaja i koja za organizam predstavnja brzi izvor energije dovodeći do naglog porasta koncentracije glukoze u krvi. Međutim, čista saharoza se ne smatra zdravom namirnicom ali se toleriše kao dodatak drugim namirnicama da ih učini ukusnijim.

Prekomerna upotreba saharoze povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima. Najrasprostranjeniji je zubni karijes (kvarenje zuba) u kojem bakterije u usnoj duplji pretvaraju šećere iz namirnica (naravno i saharozu) u kiseline koje napadaju zubnu gleđ. Saharoza kao čisti ugljeni hidrat ima visoku kaloričnu vrednost (4 kilokalorije po gramu ili 17 kJ/g) pa može da učini dijetu hiperkaloričnom čak i u minimalnim količinama dovodeći do gojaznosti.

Brzina kojom saharoza diže sadržaj glukoze u krvi može da izazove ozbiljne probleme kod osoba koje imaju poremećen metabolizam glukoze, recimo kod dijabetičara. Saharoza može da dovede do metaboličkog sindroma.

[uredi - уреди] Literatura

Yudkin, J.; Edelman, J., Hough, L. (1973). Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. The Butterworth Group. ISBN 0-408-70172-2.

[uredi - уреди] Spoljašnje veze

• Computational Chemistry Wiki
• Nomenclature of Carbohydrates