Melodifestivalen

From Wikipedia

Melodifestivalen (šve. Melodifestivalen, "Festival melodije") je godišnji festival zabavne muzike takmičarskog karaktera koji organizuju Švedska televizija i Švedski radio. Pobednik Melodifestivalena predstavlja Švedsku na Pesmi Evrovizije.

Melodifestivalen se održava gotovo svake godine od prvog javnog takmičenja 1959. godine. Od 2000. godine, festival je najgledaniji televizijski program u Švedskoj.^[1] 2007. godine, polufinala je gledalo u proseku 3,1 miliona gledalaca, dok se procenjuje da je oko 4 miliona Šveđana gledalo finalno veče.^[2]

Festival je proizveo četiri pobednika Pesme Evrovizije i šesnaest pesama koje su za Švedsku osvojile jedno od prvih pet mesta. Lagano orkestrirane pop pesme, poznate kao šlager, toliko dominiraju takmičenjem da ga švedski mediji ponekad nazivaju Šlagerfestivalen.^[3][4] Međutim, od preoblikovanja takmičenja 2002. godine, na bini se pojavljuju i drugi stilovi, poput rep muzike, regea ili glam roka, ili čak nešto muzike sa orijentalnim uticajima.

Pobednika Melodifestivalena određuju regionalni žiriji i telefonsko glasanje publike, u omeru 50:50. Sistem glasanja je evoluirao kroz višedecenijsku istoriju takmičenja, ali je u njegovom središtu uvek bilo dodeljivanje poena pesmama, koji se zatim sabiraju. Do 2001. godine, broj učesnika u programu bio je ograničen na između osam i dvanaest pesama, što je uvođenjem polufinala 2002. izmenjeno na 32 pesme. 2002. godine je takođe počela sa emitovanjem i verzija takmičenja za decu, Lila Melodifestivalen.

Melodifestivalen ima značajan uticaj na muzičke lestvice u Švedskoj. 23 učesnika 2006. i 21 učesnik 2007. su dostigli domaću lestvicu singlova (Sverigetopplistan).^[5][6] Pobednica Melodifestivalena 2008. je Karlot Pereli.

Sadržaj/Садржај 1 Počeci 2 Predizbor 2.1 Pesme 2.2 Izvođači i džokeri 3 Večeri 3.1 Polufinala i druga šansa 3.2 Finale 4 Glasanje 5 Pravila 6 Muzički stilovi i izvođenja 7 Pokrivenost u medijima 8 Poznati učesnici 9 Mesto održavanja 10 Pobednici 11 Vidi i 12 Izvori 13 Bibliografija 14 Spoljašnje veze

[uredi - уреди] Počeci

Švedski radio je izabrao Alis Babs kao prvog švedskog predstavnika, za Pesmu Evrovizije 1958,^[7] interno, bez javnog izbora. Izabrana je pesma Samma stjärna lyser för oss två, kasnije preimenovana u Lilla stjärna,^[8] koja je zauzela četvrto mesto u Hilversumu 12. marta 1958. Prvi festival za izbor evrovizijskog predstavnika, kao deo radijskog programa Säg det med musik, održan je 29. januara 1959. u areni Cirkus u Stokholmu, a o pobedniku su odlučivala četiri stručna žirija iz Stokholma, Geteborga, Malmea i Luleoa.^[9] Pobedila je pesma Augustin koju je izvodila Siv Malmkvist, ali je Švedski radio još pre takmičenja odlučio da će pobedničku pesmu, ma koja to bila, na Pesmi Evrovizije pevati Brita Borj. Pravilo o internom izboru izvođača za Pesmu Evrovizije i zatim takmičenja u kojem pesme koje će potencijalno predstavljati Švedsku izvode drugi pevači je odbačeno 1961. godine. Takmičenje je postalo nezavisni televizijski prenos 1960. godine pod imenom Eurovisionschlagern, svensk final. Ranih godina, festival je prenošen u Norveškoj i Danskoj putem televizijske mreže Nordvizija.^[10] Pod svojim sadašnjim imenom Melodifestivalen (ili njegovom varijacijom Melodifestival) takmičenje se održava od 1967.

[uredi - уреди] Predizbor

Proces sužavanja hiljada potencijalnih učesnika do 32 koji će nastupiti na festivalu traje preko sedam meseci. Tradicionalni predizbor, javnim konkursom otvorenim za švedske autore, daje 28 od 32 učesnika. Preostala četiri mesta daju "džokeri", izvođači koje organizatori pozovu da učestvuju. Ceo postupak predizbora može početi već u maju prethodne godine i završava se do januara.

[uredi - уреди] Pesme

Švedska televizija počinje potragu za pesmama koje će biti izvedene na Melodifestivalenu devet meseci pre početka televizijskog takmičenja (nekoliko dana nakon upravo završene Pesme Evrovizije).^[11] Rok za prijavljivanje pesama na konkurs je u septembru. Pesme mogu biti na bilo kojem jeziku, ali autori moraju biti stanovnici Švedske i imati šesnaest ili više godina. U predizboru, dužina pesama je ograničena na tri minuta i dvadeset sekundi, ali pesme koje budu među konačnih 28 izabranih moraju biti skraćene na najviše tri minuta (što je najduže dozvoljeno trajanje za pesme koje učestvuju na Pesmi Evrovizije).^[12] Pesme se podnose kao demo snimci i mogu se remiksovati ako budu izabrane za učešće u takmičenju.

Postupak podnošenja nadgledaju članovi Švedskog udruženja muzičkih izdavača, čiji zadatak je da među pristiglim pesmama proberu do razumnijeg broja od oko 1.200 pesama. Ovaj njihov izbor zatim preuzima posebna šesnaestočlana komisija koji čine muzički profesionalci, osoblje Švedske televizije, i drugi članovi kao predstavnici javnosti (odnosno publike).^[13] Prema starosti članovi ove komisije su od tinejdžera do ljudi u njihovim pedesetim godinama.^[14] Najmanje deset od konačnog izbora od 32 pesme moraju biti na švedskom jeziku.^[12] Na konkurs za Melodifestivalen 2008. je pristiglo 3.489 pesama, najviše u istoriji takmičenja.^[15] Pesme koje komisija izabere, i imena kompozitora, organizator objavljuje krajem septembra, nakon čega u medijima sledi dva meseca žustrih spekulacija o tome ko će biti izvođači. Autori pesama moraju dati intervjue Švedskoj televiziji, prisustvovati konferenciji za štampu pre takmičenja, i ostati otvoreni za mogućnost promotivnih pojavljivanja ukoliko pesma dostigne finale.^[12]

[uredi - уреди] Izvođači i džokeri

Švedska televizija bira izvođače pesama. Za njih, kao i za tekstopisce, takođe važi da moraju imati barem šesnaest godina (što važi i za izvođače na Pesmi Evrovizije), ali izvođači ne moraju biti Šveđani. Izvođači koji pevaju na demo snimku automatski učestvuju u takmičenju. Oni moraju biti spremni da izvedu svoju pesmu na takmičenju ako se ne može naći odgovarajući alternativni izvođač, i mogu biti diskvalifikovani ako odbiju.^[12] Ovo pravilo je u prošlosti dovelo, recimo, do diskvalifikacije pesama När löven faller Karole Hagkvist 2003. i So Good Stefena Simondsa 2006.^[16][17] Švedska televizija takođe može dati pesmu drugom izvođaču bez obzira na zainteresovanost demo izvođača, kao što se desilo, na primer, sa Brandsta siti slekers 2004. i Pernilom Valgren 2005.^[18][19] Umesto diskvalifikovanih pesama, učestvuju druge pesme, čiji uspeh široko varira. 2006. godine, Naughty Boy Hane Graf (zamena za Simondovu pesmu) je završila pretposlednja u polufinalu. Sa druge strane, 2002. i 2007. godine, zamene koje su izvodili Jan Johansen i Mons Selmelev su se plasirale među prvih deset. Imena pevača koji će izvoditi 28 pesama izabranih kroz tradicionalni predizbor (konkursom) se objavljuju krajem novembra. Nisu retki ni pevači koji su istovremeno i autori pesama. Izvođači često u javnosti potvrde svoje učešće pre zvaničnog saopštenja.

Sistem džokera je uveden 2004. godine kako bi se na takmičenje uvelo više različite muzike.^[20] Švedska televizija poziva četiri izvođača — po jednog u svakom polufinalu — da izvedu na takmičenju pesmu po svom izboru, pod jedinim uslovom da ne krši pravila. DŽoker pesme i izvođači se objavljuju u januaru. Melodifestivalen 2004. i 2007. su osvojili džokeri, Lena Filipson i Ark. Na takmičenjima 2005. i 2006, džokeri su zauzeli druga mesta, Nane Grenval i Bodis vitaut organs.

[uredi - уреди] Večeri

Prenosi Melodfestivalena traju pet nedelja i sastoje se od šest emisija uživo: četiri polufinala, u kojima se takmiči po osam pesama, veče "druga šansa" u kojem se takmiči osam pesama koje se "za malo" nisu plasirale u finale, i veliko finale. Deset pesama se nadmeće u finalu: po dve pesme se neposredno kvalifikuju iz svakog polufinala, i dve najbolje plasirane pesme na "drugoj šansi".

[uredi - уреди] Polufinala i druga šansa

Pre uvođenja sadašnjeg formata polufinala (deltävlingen) 2002. godine, takmičenje se obično sastojalo od jedne emisije uživo. Međutim, polufinala jesu korišćena dva puta tokom 1960-tih i ponovo 1971. Prema sadašnjem sistemu, emituju se četiri polufinala u 20 časova po srednjeevropskom vremenu, na četiri uzastopne subote, iz različitih švedskih gradova. Organizatori biraju mesta održavanja dobrano unapred i obično ih objavljuju u septembru prethodne godine. Polufinala počinju tokom ranog februara. U svakom se takmiči po osam pesama.

Među svakih osam polufinalista je sedam pesama iz tradicionalnog predizbora i jedan džoker. Za razliku od finala, žiriji se ne koriste i razultate odlučuje teleglasanje. Pesme se izvode uživo uz telefonske linije otvorene za prvi krug glasanja u kojem se bira pet takmičara sa najvećim brojem glasova koji prolaze u drugi krug.^[21] Glasovi iz prvog kruga glasanja se ne prenose u drugi krug. Od pet preostalih, dve pesme koje dobiju najveći broj glasova u drugom krugu glasanja se plasiraju neposredno u finale; pesme na trećoj i četvrtoj poziciji po broju glasova prolaze u "drugu šansu".^[12] Voditelji objavljuju koje su se četiri pesme plasirale u dalje takmičenje nakon što se telefonske linije za glasanje zatvore. Kako bi se izbeglo taktičko glasanje u kasnijem takmičenju, tačan plasman ovih pesama se ne saopštava sve dok su pesme u igri. Redosled kojim se objavljuju pesme koje su se kvalifikovale za dalje takmičenje je sledeći:

• Jedan od neposrednih finalista. (Nakon ovoga ostale su četiri pesme.)
• Dve pesme koje su se plasirale u drugu šansu. (Ostale su dve pesme.)
• Drugi neposredni finalista. (Ostala je jedna pesma; ova pesma je na petom mestu i ne prolazi dalje.)

Oba finalista ponovo izvode svoje pesme na kraju prenosa. Organizacija sistema polufinala na Melodifestivalenu popularizovala je ideju emitovanja više krugova i na drugim nacionalnim izborima za Pesmu Evrovizije.^[22] Sličan sistem je Evropska radiodifuzna unija kasnije usvojila i za samu Pesmu Evrovizije.

Druga šansa (andra chansen) je peto polufinalno veče takmičenja, u kojem se odlučuje ko će zauzeti deveto i deseto mesto u finalu. U drugoj šansi učestvuju pesme koje su zauzele treće i četvrto mesto u svakom od četiri polufinala, ukupno osam učesnika. Na prvoj održanoj drugoj šansi, 2002. godine, o dva finalista je odlučivao panel koji su činili raniji pobednici festivala.^[23] Od 2003. do 2006, ponovo su puštana izvođenja sa polufinala. Glasovi gledalaca su u prvom krugu sužavali izbor na tri ili četiri pesme, a zatim bi drugi krug glasanja gledalaca odlučio dva finalista. Program je emitovan u nedelju popodne nakon četvrtog polufinala i održavan je u manjem prostoru od onih koji su bili domaćini polufinalima, poput otmenog Berns salongera u Stokholmu, gde je druga šansa održana 2005.

2007. godine, druga šansa je postala polufinale za sebe, koje se održava u prostoru uporedive veličine sa onima za ostala polufinala. "Nova" druga šansa se održava u subotu uveče, dodajući jednu nedelju trajanju festivala.^[24] Format glasanja je takođe izmenjen i uveden sistem eliminacije. Osam pesama učesnica se sparuju. Unutar svakog para, pesma sa manjim brojem glasova se eliminiše i tako se izbor sužava na četiri pesme, koje se ponovo sparuju. Pobednici ova dva para u drugom krugu glasanja se plasiraju u finale. Novi sistem daje izvođačima koji se kvalifikuju za drugu šansu mogućnost da poboljšaju svoja polufinalna izvođenja, posebno pošto imaju priliku da ponovo takmičarski izvedu pesme. Dva finalista ne izvode svoje pesme ponovo na kraju programa.

[uredi - уреди] Finale

Finale se održava u 20 časova po srednjeevropskom vremenu u subotu nakon polufinala, sredinom marta. U finalu učestvuje deset pesama. Nedelju dana pre finala, nadzornici takmičenja određuju redosled nastupa kako bi osigurali da slične pesme i izvođači budu udaljeni jedni od drugih. Sva finala od 2002. godine na ovamo su održana u areni Globen u Stokholmu. Probe za finale se održavaju u petak, i karte za probe se prodaju gotovo jednako brzo kao za samo finale.^[25]

Kao i na Pesmi Evrovizije, televizijski prenos otvara i zatvara logo Evropske radiodifuzne unije koji prati prelid orekstraciji Te Deuma Marka Antoana Šarpentjea. Pesmama prethode video razglednice, često sa samim takmičarima. Na primer, 2004. godine, na razglednicama su komičaru u sali Hamburger beš imitirali finaliste;^[26] dok su 2006. razglednice prikazivale put svakog izvođača do finala, uz naraciju komentatora Peke Heinoa.^[27] Dok žiriji odlučuju o svojim glasovima, i pred završetak teleglasanja, na sceni nastupaju drugi izvođači. Često su to nekadašnji učesnici Melodifestivalena, uključujući Karolu i Lenu Filipson 2005. ili kolaž nekadašnjih nastupa više izvođača 2000. godine.^[28][29]

Pobednik dobija trofej festivala, Den störa Sångfageln (Velika ptica pevačica), koji je dizajnirao Ernst Bilgren, koji mu uručuje prošlogodišnji pobednik. Trofej je uveden 2005. godine, i na gala programu Alla tiders Melodifestival ("Melodifestival svih vremena") u martu te godine dodeljen svim prethodnim pobednicima Melodifestivalena. Martin Stenmark je bio prvi koji je osvojio trofej u finalu.^[30] Pobednik takmičenja na kraju prenosa ponovo izvodi svoju pesmu.

[uredi - уреди] Glasanje

Pre uvođenja sadašnjeg sistema glasanja 1999. godine, o pobedniku Melodifestivalena je odlučivala grupa žirija organizovanih po geografskim oblastima ili po starosnim grupama. Izuzetak je bilo takmičenje 1993, kada je korišćeno teleglasanje, ali bez uspeha. Švedska telefonska mreža je pala pod pritiskom poziva, a kasnije tvrdnje u švedskim tabloidima su sugerisale da je teleglasanje iskrivilo rezultate. Novine su objavile podatke za koje su tvrdili da predstavljaju glasove rezervnih žirija, prema kojima bi pobednik, Eloise geteborškog sastava "Arvingarna" završio tek na četvrtom mestu da su se računali samo glasovi žirija. Švedska televizija nikada nije potvrdila istinitost ovih navoda.^[31]

Sadašnji format glasanja je varijacija Bordinog izbornog sistema, sličan onome koji se koristi na Pesmi Evrovizije. Moguće promene u proceduri teleglasanja, čije je razmatranje najavljeno za 2006. godinu nakon kontroverznog rezultata iz 2005, se nisu ostvarile.^[32] 50% bodova dodeljuju žiriji: jedanaest žirija baziranih u gradovima širom Švedske dodeljuju po 1, 2, 4, 6, 8, 10 i 12 poena za sedam po njima najboljih pesama. Drugih 50% daju gledaoci, tako što se na osnovu rezultata telefonskog glasanja dodeljuje 11, 22, 44, 66, 88, 110 i 132 poena. Pesma sa najvećim brojem poena na kraju sabiranja oba seta glasova je pobednik.

Telefonske linije za glasanje za finale se otvaraju neposredno nakon radijskog pretprikazivanja i ostaju otvorene do završetka glasanja žirija te večeri.^[33] Koriste se dva telefonska broja, tako da gledaoci mogu odlučiti da li žele i da, uz glas, svojim pozivom doniraju dobrotvornom fondu Världens barn Švedske televizije ili ne. Može se glasati i SMS porukama preko Telija mobil i Halebop mobilnih mreža. Teleglasanje je moguće samo u Švedskoj.^[34]

Glasove žirija saopštavaju predstavnici, koji su retko članovi žirija. Glasovi se čitaju u rastućem poretku, počevši od jednog poena i završno sa dvanaest. Kada predstavnik žirija pročita poene, ponavlja ih voditelj festivala. Na primer:

Predstavnik žirija: "Ett poäng för melodi nummer två." (Jedan poen za kompoziciju broj dva.)

Voditelj: "Melodi nummer två får ett poäng." (Kompozicija broj dva dobija jedan poen.)

Kako se glasovi saopštavaju, oni se prikupljaju i sabiraju na grafičkoj tabli. Švedska televizija menja od godine do godine način na koji se saopštavaju glasovi žirija. Na primer, predstavnici žirija 2004. godine su bili finalisti rijaliti šou programa Expedition Robinson, dok je 2006. godine glasove žirija saopštavao režiser, voditelj i lingvista Fredrik Lindstrom govoreći dijalektima svakog od regiona.^[35][36] Rezultate teleglasanja saopštavaju voditelji, takođe u rastućem poretku od 11 do 132. Teleglasanje na Melodifestivalenu je probilo nordijske rekorde glasanja. Broj glasova je 2007. godine po prvi put prešao dva miliona samo u finalu.^[37]

U slučaju da dve pesme osvoje jednak broj poena, višu poziciju ima pesma koja je dobila više glasova publike.^[38] U istoriji festivala se dva puta dogodilo da su dve pesme završile glasanje sa jednakim brojem poena. 1969. godine, Tomi Šerberj i Jan Malmsje su imali nerešen rezultat za prvo mesto, i Šerberj je pobedio nakon što je žiri glasao za favorita između ove dve pesme. 1978. godine, Bjorn Skifs je imao jednak broj poena sa Laseom Holmom, Kiki Danijelson i Vizeksom, ali je pobedio nakon što je žiri glasao za svog favorita između ove četiri pesme.

[uredi - уреди] Pravila

Većinu pravila Melodifestivalena diktiraju pravila Pesme Evrovizije, međutim, švedski emiteri su uveli i neka druga značajna pravila. Zvanična pravila takmičenja Švedska televizija objavljuje rano tokom priprema za svaki Melodifestivalen, kako bi autori izvođači primetili eventualne izmene.

U izvođenju može učestvovati najviše šest osoba na sceni. Ovo uključuje i hor Melodifestivalena (huskören, doslovno "kućni hor"), grupu od pet fleskibilnih pratećih vokala koje koristi većina učesnika. Učesnici mogu izabrati i da koriste neke ali ne sve prateće vokale, već kako im se čini najpodesnijim za njihov nastup, ili mogu koristiti sopstvenu prateću grupu. Svi vokali moraju biti 100% uživo i ljudski glasovi nisu dozvoljeni na pratećim trakama.^[12] Živi orekstar je korišćen od početka Melodifestivalena do 2000, osim 1985. i 1986. godine. Od 1960. do 1963. godine su korišćena dva orkestra, veliki orkestar i Göte Wilhelmsons kvartett.^[39] Počevši od 2001. godine, pesme se izvode uz pratnju instrumentalne matrice, između ostalog zbog izmena pravila Pesme Evrovizije koja više ne nalažu korišćenje orkestra. Živi orekstar je poslednji put korišćen na Melodifestivalenu 2000.

Pesme se ne mogu javno emitovati do polufinalnog stadijuma takmičenja. Pesme se javnosti prvi put otkrivaju tokom pretprikazivanja Inför Melodifestivalen, koje se emituje na radiju veče pred svako polufinale.^[40] Pesme koje su eliminisane u polufinalu mogu biti javno emitovane odmah nakon završetka polufinala. Zabrana izvođenja pesama koje su se plasirale u dalje takmičenje važi do emitovanja pretprikazivanja za drugu šansu. Ograničenja emitovanja pesama-učesnica prestaju nakon večeri druge šanse.^[12]

Emiteri ponekad iz temelja menjaju pesme nakon što se ove plasiraju na Pesmu Evrovizije. Na primer, na Melodifestivalenu 1961. je pobedila Siv Malmkvist sa pesmom April, April. NJeno izvođenje nakon pobede su pomutile brojne greške, zastajala na tekstu pesme i naglas se smejala. Kritičari nisu bili blagonakloni prema Malmkvist i Švedski radio ju je za Pesmu Evrovizije zamenio pevačicom Lil-Babs.^[41] Još jedan primer je pobednik iz 1987, pesma Fyra bugg och en Coca Cola u izvođenju Lote Engberg. Ime ove pesme je za Pesmu Evrovizije promenjeno u Boogaloo, jer je korišćenje robnih marki bilo protivno pravilima evrovizijskog takmičenja. Ime Boogaloo je izabrano, pošto su dva prethodna pobednika Evrovizije iz Švedske (Waterloo za ABBA 1974. i Diggi-loo, diggi-ley za Heriz 1984.) imali imena koja su se završavala na -loo.^[42]

Do 2001. godine, bile su dozvoljene samo pesme na švedskom jeziku. Većina pobednika je, međutim, snimalo i engleske verzije svojih pesama (kao i na nekim drugim jezicima). Godina 1965, 1973, 1974. i 1975, pobednička pesma je na Evroviziji izvođena na engleskom jeziku. Od kada su jezička ograničenja na Pesmi Evrovizije ukinuta 1999, svi švedski učesnici su pevali na engleskom jeziku, bez obzira na jezik na kojem su pobedili na Melodifestivalenu. Bilo je i pesama na drugim jezicima: španskom, francuskom, portugalskom i persijskom. Pesma koju je na Melodifestivalenu 2005. izvodio Kameron Kartio bila je na izmišljenom jeziku.^[43]

[uredi - уреди] Muzički stilovi i izvođenja

Slika o Melodifestivalenu se razvijala i menjala tokom skoro pola veka postojanja, ali je jedna reč uvek definisala muziku festivala više od svih ostalih: šlager. U Švedskoj, reč "šlager" (nemačka reč koja doslovno znači "hit", "pogodak") je počela da predstavlja svaku pesmu povezanu sa Melodifestivalenom, od džez muzike, značajno prisutne 1960-tih, do balada istaknutih krajem 20-tog veka. Kristin Demsteder iz švedskog anglofonog časopisa The Local opisala je švedski šlager kao muziku "koju tipično karakterišu melodija koja dodijava svojim ponavljanjem i trivijalan tekst sa malo ili nimalo značenja".^[44]

Iako se njihovi domaći uspesi nisu uvek ponavljali na međunarodnoj sceni, izvođači kao što su Svante Tureson, Esten Varnebrinj i Monika Seterlund su bili uspešni u ranim godinama takmičenja. Švedska je u toku 1960-tih godina završila među prvih pet samo dva puta, a 1963. godine je švedski predstavnik prvi i jedini put nije osvojio ni jedan jedini poen (nil puan u evrovizijskom žargonu). Uprkos pobedi ABBA-e na Pesmi Evrovizije 1974. u Brajtonu, stil pop muzike Benija Andersona i Bjorna Ulveusa nije beležio uspehe u narednom periodu istorije takmičenja. Umesto toga, istaknuti su bili muški pevači poput Larsa Berghagena i Bjorna Skifsa sa sporim baladama.

1980-tim, najuspešnijom decenijom za rezultate Švedske na Pesmi Evrovizije, dominarale su dansband muzika i lagane pop kompozicije poput pesama Kiki Danijelson i Lote Engberg. 1990-tih, trend se pomerio ka orkestriranim pop baladama poput pesama Kristera Bjorkmana i DŽil DŽonson; njihove pobede i nostalgična vraćanja u prethodne decenije pomogle su i pobednicima Arvingarni i Šarlot Nilson. Sa ranim 21. vekom na takmičenju se pojavljuje više različitih stilova, poput disko pobednika sastava Afro-dajt ili glam-roka pobednika sastava Ark. Pesme u starom stilu i tradicionalnom švedskom evrovizijskom zvuku su i dalje popularne.

Trikovi za privlačenje pažnje na sceni su odavno više pravilo nego izuzetak u nastupima na takmičenju. Jedan primer je način na koji je Lena Filipson koristila postolje mikrofona u izvođenju (pobedničke) pesme Det gör ont 2004. godine. Kada je Filipson vodila program Melodifestivalena 2006, tokom polufinala su emitovana četiri šaljiva kratka filma koji su prikazivali šta se desilo sa postoljem dve godine nakon njene pobede.^[45] Čest trik je i upotreba pirotehnike, koju je koristilo četiri od 32 učesnika na Melodifestivalenu 2007.^[46] Nakon takmičenja 2007, Karolina Lazbo iz Dagens Media je kritikovala muzički sadržaj i produkciju festivala, navodeći izdanje iz 1988. kao "vreme kada je Melodifestivalen još uvek bio takmičenje šlagera", i ocenjujući da je program postao "mešavina [rijaliti programa] Fame Factory i [programa sa igrom među gradovima] Stadskampen".^[47]

[uredi - уреди] Pokrivenost u medijima

Melodifestivalen se emituje preko televizije, radija i interneta. Televizijski prenos je na prvom programu SVT 1 švedske televizije, uz međunarodno pokriće na kanalu SVT Europa. Na radiju, festival se prenosi kroz mrežu regionalnog radija P4 Švedskog radija.

Iako se finale tradicionalno održava subotom, 1990. je održano u petak jer je TV2 sugerisao da bi ovo privuklo više gledalaca. 1991. godine, finale je održano na Uskršnju nedelju iz istog razloga.^[48] 2002. godine, finale je odloženo za nedelju dana zbog pokrića Zimskih olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju.^[49]

Festival ima zvanično mrežno mesto od 1999. godine.^[50] Prenosi videotokom preko interneta su obezbeđeni 2005. i 2007,^[51][20] dok je 2006. samo finalno veče prenošeno preko interneta.^[52] Počevši od 2006, Švedski radio emituje, od februara pa do finala Pesme Evrovizije u maju, posebnu internetsku radio stanicu nazvanu P4 Melodifest. Na radiju P4 javnost takođe ima prvi put priliku da čuje pesme, u petak uveče pred polufinale u kojem će nastupiti.^[40] Veče nakon finala se emituje televizijski program nazvan A dagen efter ("dan posle"), koji služi kao epilog festivala i meri reakcije finalista nakon vrhunca takmičenja. Televizijski prenos ne prati komentar, mada je Peka Heino, nekadašnji dugogodišnji komentator Pesme Evrovizije za Švedsku televiziju, bio komentator 2006. godine. Na Švedskom radiju, program komentariše Karolina Noren, kojoj se za finale 2007. pridružio i Bjorn Šjelman.^[14] Festival se emituje u formatu za široki ekran od 2002. godine i u Dolbi didžital tehnici od 2004. U martu 2007, Švedska televizija je nagovestila mogućnost emitovanja programa u visokoj definiciji 2008. godine.^[53]

Gledanost takmičenja stalno raste od 2002. na ovamo. 2007. godine, oko 4,1 miliona ljudi — gotovo 44% stanovnika Švedske — je gledalo finale, dok je svako od polufinala pratilo između 2,9 i 3,2 miliona gledalaca. Gledanost Melodifestivalena 2007. je i dalje za gotovo dva miliona manja od najviših zabeleženih 1990. godine.^[54] Melodifestivalen se opsežno pokriva u švedskoj štampi, posebno u tabloidima Aftonbladet i Ekspresen. Obe ove novine su imale posebna mrežna mesta posvećene takmičenju 2007.^[55]

[uredi - уреди] Poznati učesnici

Melodifestivalen je bio odskočna daska za uspeh više popularnih švedskih izvođača. Među pobednicima koji su postali poznati švedski muzičari su i Monika Seterlund, Siv Malmkvist, Tomi Šerberj, ABBA, Bjorn Skifs i Elizabet Andreasen. Mnogi poznati švedski muzičari su učestvovali bez pobede, poput Svene i Lote, Petera Jebaka, sastava Alkazar, Magnusa Ugle ili Lise Nilson. I poznati izvođači van Švedske su nastupali na Melodifestivalenu: Bakara, Katrina Leskanič, Alana Majls, Sane Salomonsen, Kornelis Vrisvejk. Neki učesnici Melodifestivalena su takođe predstavljali druge zemlje na Pesmi Evrovizije.^[56]

Iako pobednici Melodifestivalena često ostvare lokalni uspeh, većina njih se vraća u opskurnost nakon pobede i mali ih je broj imao većeg međunarodnog uspeha. Širok uticaj koji festival ima na švedske lestvice znači da izvođač ne mora da pobedi da bi prodao značajan broj nosača zvuka na domaćem švedskom tržištu. Na primer, pesma Symfonin, koju je na Melodifestivalenu 1990. pevao Loa Folkman i osvojio poslednje mesto, je međutim stigla do prvog mesta na švedskoj lestvici singlova.^[57]

[uredi - уреди] Mesto održavanja

Melodifestivalen je proveo svoje rane godine u areni Cirkus u Stokholmu, gde je održano prvih deset takmičenja. Ukupno, Cirkus je bio domaćin finala Melodifestivalena sedaamnaest puta. U areni Globen u Stokholmu održano je sedam finala, uključujući i finale 2007, dok je u sedištu Švedske televizije TV-Huset u Stokholmu održano pet. Takmičenje je prvi put održano van Stokholma 1975. kao deo politike decentralizacije na Švedskom radiju.^[58] U Stokholmu je održano ukupno 31 finale, uključujući i prvih četrnaest; osam je održano u Geteborgu, i sedam u Malmeu. Finale takmičenja nikada nije održano van ova tri grada. Prema pravilima od pre 2002, u slučaju pobede Švedske na Pesmi Evrovizije, naredno izdanje bi bilo održano u gradu koji je bio domaćin prethodnog Melodifestivalena (na kojem je izabrana pesma-pobednik Evrovizije). Tako je Pesma Evrovizije 1985. održana u Geteborgu,^[59] a 1992. u Malmeu. Međutim, od 2002, finale Melodifestivalena nije pomerano iz stokholmskog Globena. Nakon širenja takmičenja 2002, jedini grad u kojem je održano više od dva polufinala je Geteborg — hala Skandinavijum bila je domaćin po jednom polufinalu svake godine od 2003.

[uredi - уреди] Pobednici

Svi predstavnici Švedske na Pesmi Evrovizije, osim prvog, 1958. godine, su izabrani na Melodifestivalenu. Švedska je jedna od najuspešnijih učesnica Pesme Evrovizije i nesporni šampion evrovizijskog šlager zvuka. Švedski predstavnici su pobedili četiri puta: 1974, 1984, 1991. i 1999; više su pobeda imali samo Irska (sedam), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Luksemburg (po pet). Pesma Waterloo sastava ABBA, pobednik Melodifestivalena 1974, je na gala večeri Alla tider Melodifestival u martu 2005. izabrana za najpopularniju pesmu Melodifestivalena svih vremena,^[60] i na gala večeri "Čestitamo!: 50 godina Pesme Evrovizije" oktobra iste godine izabrana za najpopularniju pesmu prvih pedeset izdanja Pesme Evrovizije.^[61]

Na godišnjim izdanjima od 1960. do 1963. pesme su pevala dva izvođača, prvi sa velikim, drugi sa malim orkestrom.

Pobednici Melodifestivalena
Godina	Pesma	Izvođač	Autori	Na Evroviziji
1958. (interno)	Lilla stjärna  (Mala zvezda)	Alis Babs	Oke Jerhard	4/10 (10 p.)
1959.	Augustin  (Avgustin)	Siv Malmkvist	Oke Jerhard, Hari Sandin	9/11 (4 p.)  (pevala Brita Borj)
1960.	Alla andra får varann  (Svi drugi se uzimaju)	Esten Varnerbrinj  // Injer Bergren	Oke Jerhard, Ulf Šjelkvist	10/13 (4 p.)  (pevala Siv Malmkvist)
1961.	April, April  (April, april)	Siv Malmkvist  // Gunar Viklund	Bobi Erikson, Bo Enebi	14/16 (2 p.)  (pevala Lil-Babs)
1962.	Sol och vår  (Sunce i proleće)	Injer Bergren  // Lili Berglund	Oke Jerhard, Ulf Šjelkvist	7/16 (4 p.)  (pevala Injer Bergren)
1963.	En gång i Stockholm  (Bilo jednom u Stokholmu)	Monika Seterlund  // Karli Tornehave	Bobi Erikson, Bepe Volješ	'13/16 (0 p.)  (pevala Monika Seterlund)
1965.	Annorstädes vals  (Drugde valcer)	Ingvar Viksel	Daj Viren, Alf Henrikson	10/18 (6 p.)  (kao Absent Friends)
1966.	Nygammal vals  (Novi-stari valcer)	Lili Lindfoš  i Svante Turešon	Bent Arne Valin, Bjorn Lindrot	2/18 (16 p.)
1967.	Som en dröm  (Kao san)	Esten Varnerbrinj	Kurt Petešon, Markus Esterdal,  Patris Helberj	8/17 (7 p.)
1968.	Det börjar verka kärlek, banne mej  (Veruj mi, počinje da liči na ljubav)	Kles-Joran Hedeštrem	Peter Himelstrand	5/17 (15 p.)
1969.	Judy, min vän  (DŽudi, moja prijateljice)	Tomi Šerberj	Rodžer Valis, Brit Lindeborj	9/16 (8 p.)
1971.	Vita vidder  (Bela prostranstva)	Femili for	Hokan Elmkvist	6/18 (85 p.)
1972.	Härliga sommardag  (Divan letnji dan)	Femili for	Hokan Elmkvist	13/18 (75 p.)
1973.	Sommaren som aldrig säger nej  (Leto koje nikada ne kaže ne)	Malta	Monika Dominik, Laš Fošel,  Karl Aksel Dominik	5/17 (94 p.)  (kao Nova i Dols: You are summer)
1974.	Waterloo  (Vaterlo)	ABBA	Beni Anderson, Bjorn Ulveus,  Stikan Anderson	1/17 (24 p.)
1975.	Jennie, Jennie  (DŽini, DŽini)	Lase Berjhagen	Lase Berjhagen	8/19 (72 p.)
1977.	Beatles  (Bitlsi)	Forbs	Kles Bure, Sven-Ulof Bage	18/18 (2 p.)
1978.	Det blir alltid värre framåt natten  (Uvek je gore kad dođe noć)	Bjorn Skifs	Peter Himelstrand	14/20 (26 p.)
1979.	Satellit  (Satelit)	Ted Gaderstad	Ted Gaderstad, Kenet Gardestad	17/19 (8 p.)
1980.	Just nu  (Upravo sada)	Tomas Ledin	Tomas Ledin	10/19 (47 p.)
1981.	Fångad i en dröm  (Uhvaćen u snu)	Bjorn Skifs	Bjorn Skifs, Bent Palmeš	10/20 (50 p.)
1982.	Dag efter dag  (Dan za danom)	Čips	Lase Holm, Monika Fošberj	8/18 (67 p.)
1983.	Främling  (Stranac)	Karola Hagkvist	Lase Holm, Monika Fošberj	3/20 (126 p.)
1984.	Diggi-loo diggi-ley  (Digi-lu, digi-lej)	Heriz	Brit Lindeborj, Torni Sederberj	1/19 (145 p.)
1985.	Bra vibrationer  (Dobre vibracije)	Kiki Danijelson	Lase Holm, Injela Fošman	3/19 (103 p.)
1986.	É dé det här du kallar kärlek?  (Je li to ono što zoveš ljubavlju?)	Monika Ternel  i Lase Holm	Lase Holm	5/20 (78 p.)
1987.	Fyra bugg och en coca cola  (Četiri žvake i Koka-kola)	Lota Engberg	Mikael Vent, Krister Lund	12/22 (50 p.)  (kao Boogaloo)
1988.	Stad i ljus  (Grad svetla)	Tomi Šerberj	Pi Bakman	12/21 (52 p.)
1989.	En dag  (Jednog dana)	Tomi Nilson	Tim Norel, Ula Hokanson,  Aleksander Bard	4/22 (110 p.)
1990.	Som en vind  (Kao vetar)	Edin-Odal	Mikael Vent	16/22 (24 p.)
1991.	Fångad av en stormvind  (Uhvaćena u oluji)	Karola Hagkvist	Stefan Berj	1/22 (146 p.)
1992.	I morgon är en annan dag  (Sutra je novi dan)	Krister Bjorkman	Niklas Stremsted	22/23 (9 p.)
1993.	Eloise  (Eloiz)	Arvingarna	Lase Holm, Jert Lentstrand	7/25 (89 p.)
1994.	Stjärnorna  (Zvezde)	Rodžer Ponter   i Mari Bergman	Peter Bertilson, Mikael Litvold	13/25 (48 p.)
1995.	Se på mig  (Pogledaj me)	Jan Johansen	Hokan Almkvist, Bobi Ljungren,  Injela Fošman	3/23 (100 p.)
1996.	Den vilda  (Divlja)	Uan mor tajm	Nane Grenval, Peter Grenval	3/23 (100 p.)
1997.	Bara hon älskar mig  (Kad bi me samo ona volela)	Blond	Stefan Berg	14/24 (36 p.)
1998.	Kärleken är  (LJubav je)	DŽil DŽonson	Hokan Almkvist, Bobi Ljungren,  Injela Fošman	10/25 (53 p.)
1999.	Tusen och en natt  (Hiljadu i jedna noć)	Karlot Nilson	Jert Lentstrand, Laš Didrikson	1/23 (163 p.)  (kao Take me to your heaven)
2000.	När vindarna viskar mitt namn  (Kad vetrovi šapuću moje ime)	Rodžer Ponter	Tomas Holmstrand, Linda Janson,   Peter Dal	7/24 (88 p.)  (kao When spirits are calling my name)
2001.	Lyssna till ditt hjärta  (Slušaj svoje srce)	Frends	Tomas Ge:son, Hernik Setson	5/23 (100 p.)  (kao Listen to your heartbeat)
2002.	Never let it go  (Nikad ne puštaj)	Afro-dajt	Markos Ubeda	8/24 (72 p.)
2003.	Give me your love  (Daj mi svoju ljubav)	Fejm	Karl Lesnic, Kale Kindbem	5/26 (107 p.)
2004.	Det gör ont  (Boli)	Lena Filipson	Tomas Erikson	5/24 (170 p.)
2005.	Las Vegas  (Las Vegas)	Martin Stenmark	Niklas Edberjer, Tobijas Lundgren,  Tim Lašon, Johan Franson	19/24 (30 p.)
2006.	Evighet  (Večnost)	Karola	Karola, Bobi Ljungren,   Tomas Ge:son, Henrik Vikstrem	5/24 (170 p.)  (kao Invincible)
2007.	The worrying kind  (Onaj koji brine)	Ark	Ula Solo	18/24 (51 p.)
2008.	Hero  (Heroj)	Karlot Pereli	Bobi Ljungren, Fredrik Kempe	18/25 (47 p.)

[uredi - уреди] Vidi i

• Melodifestivalen 2008.
• Pesma Evrovizije
• Beovizija

[uredi - уреди] Izvori

Verzija ovog članka od 16. novembra 2007. nastala je, uz nekoliko dodataka, na osnovu članka na Vikipediji na engleskom jeziku, verzija od 6. novembra 2007.

[uredi - уреди] Bibliografija

• Lejf Torson (Leif Thorsson). Melodifestivalen genom tiderna (1999, drugo izdanje 2006). Stokholm: Premium Publishing AB. ISBN 91-89136-29-2.

[uredi - уреди] Spoljašnje veze

• ((sv)) Zvanično mrežno mesto Švedske televizije
• ((sv)) Zvanično mrežno mesto Švedskog radija

Kategorija:Švedska muzika Kategorija:Evrovizijski festivali