Radio

From Wikipedia

Radio je bežični prenos i detekcija komunikacionih signala elektromagnetnih talasa čije su frekvencije niže od frekvencije vidljive svetlosti. Radio talasi putuju kroz homogeni prostor (vazduh ili vakuum) pravolinijski, u svim pravcima. Ukoliko postoje diskontinuiteti, kao što je jonosfera u Zemljinoj atmosferi, dolazi do refleksije odnosno odbijanja, a isto takvo odbijanje se dešava i od površine Zemlje. Kada se radio talasi usmere ka komunikacionom satelitu oni se tu hvataju, pojačavaju i emituju nazad ka Zemlji.

Informacija se prenosi sistematskim menjanjem neke osobine radio-talasa, kao što je amplituda, frekvencija ili faza. To menjanje se zove modulacija. Takav električni signal se onda uvodi u rezonantno kolo koje je priključeno na emisionu antenu, odakle se emituju radio talasi u prostor.

Kada se električni provodnik nađe u elektromagnetnom polju radio talasa, promenljivo elektromagnetno polje indukuje naizmeničnu struju u provodniku. Ovo se može detektovati i transformisati u zvuk ili drugi signal koji nosi informaciju tako što se prvo što veća količina energije radio talasa uhvati u anteni prijemnika, uradi obrnuti proces od modulacije (demodulacija) i potom se dobije električni signal koji sadrži neku korisnu informaciju.

[uredi - уреди] Pronalazak

Dejvid E. Hjuz je preneo Morzeovu azbuku bežično 1878. Međutim, njegov rad nije ispunio zahteve u vezi poznavanja prirodnog principa ili poznavanja procesa koji je predmet novog fenomena.

Između 1893. i 1894. Roberto Landel de Moura, brazilski sveštenik i naučnik, je vršio eksperimente. Nije objavio svoje rezultate do 1900. ali je kasnije pribavio brazilske i američke patente.

Aleksandar Stepanovič Popov je 1894. napravio prvi uređaj koji je u prijemnom kolu sadržao koherer. Ovaj uređaj je opisan kao detektor munja i predstavljen Ruskom fizičkom i hemijskom društvu 7. maja 1895. godine.

Nikola Tesla je zvanični pronalazač radija. On je prvi razvio i objasnio način za proizvodnju radio frekvencija, princip usaglašenih rezonatnih kola u predajnoj i prijemnoj anteni i javno predstavio principe radija i prenos signala na velike daljine. Za ovaj svoj pronalazak je 1897. godine dobio patent br 645576 za uređaj opisan kao „bežični prenos podataka“.

Đuljelmo Markoni je jedan od pionira radio telegrafije. Ostvario je prvi prenos radio talasa preko Atlantskog okeana i 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za ovaj doprinos. Osnovao je prvu firmu koja se bavila komercijalnom upotrebom radio prenosa. Do 1943. godine je smatran pronalazačem radija dok mu Vrhovni sud nije oduzeo patentno pravo i dodelio ga Nikoli Tesli.

Redžinald Fesenden i Li de Forest su pronašli princip amplitudske modulacije pa je tako više radio stanica moglo slati signale i istovremeno biti prisutno u etru (za razliku od varničnog radija gde je samo jedna radio stanica zauzimala ceo opseg spektra).

Edvin Armstrong je pronašao radio sa frekventnom modulacijom, pa je sada signal bio otporniji na interferenciju sa električnom opremom i atmosferske uticaje.

[uredi - уреди] Elektromagnetni spektar

Elektromagnetni spektar i dijagram prenosa.Radio talasi su oblik elektromagnetnog zračenja, koji se stvaraju kada bilo naelektrisani objekat (u radio prenosu elektron) ubrza sa frekvencijom koja leži u radijskom frekventnom opsegu (RF) elektromagnetnog spektra. U radiju ovo ubrzavanje izaziva naizmenična struja u anteni. Radio talasi zauzimaju opseg od nekoliko desetina Hz do 300 GHz, iako komercijalno važne primene koriste mali deo ovog spektra.

ELF: 3 Hz - 30 Hz
SLF: 30 Hz - 300 Hz
ULF: 300 Hz - 3 kHz
VLF: 3 kHz - 30 kHz
LF: 30 kHz - 300 kHz
MF: 300 kHz - 3 MHz
HF: 3 MHz - 30 MHz
VHF: 30 MHz - 300 MHz
UHF: 300 MHz - 3 GHz
SHF: 3 GHz - 30 GHz
EHF: 30 GHz - 300 GHz

Ostale vrste elektromagnetnog zračenja, sa frekvencijama iznad RF opsega, su mikrotalasi, infracrveno zračenje, vidljiva svetlost, ultraljubičasto zračenje, iks-zraci i gama zračenje. Pošto je energija pojedinačnog fotona u RF opsegu premala da ukloni elektron iz atoma, radio talasi se klasifikuju kao nejonizuće zračenje.