Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Венецуела - Википедија

Венецуела

Од Википедија, слободна енциклопедија

"Боливарска република Венецуела"
Знаме на Венецуела Грб на Венецуела
Знаме Грб
Химна: [[Gloria al Bravo Pueblo  (Шпански)
"Слава на храбрите луѓе"
]]
Главен град [[[Каракас]]
10°30′N, 66°58′W
Најголем град Каракас
Службен јазик Шпански1
Влада Федерална република
 - Претседател Хуго Чавез Фриас
Површина  
 - Вкупно 916 445 km² (33.)
 - Вода (%) 0,32%
Население  
 - 2007 јули претпоставка 27,730,469 (42.)
 - Густина 30,2/km² (173.)
БДП (ПКС) 2006 приб.
 - Вкупно $176.4 милијарди (47.)
 - По глава на жител $8,900 (71.)
ИЧР (2004) 0.784 (72.) – среден
Валута Венецуелски Боливар (VEB) (VEB)
Временска зона UTC -4:30
Интернет домен .ve
Повикувачки број +58

Венецуела (официјално: Боливарска република Венецуела) е земја сместена во северниот дел од Јужна Америка. На север излегува на Карипското море, граничи со Гвајана на исток, со Бразил на југ и со Колумбија на запад. Нејзин главен град е Каракас.

Денешниот официјалниот назив за Венецуела, Боливарска република Венецуела потекнува од 1999, кога беше донесен нов Устав на Венецуела. Тоа е дел од концептот за Боливарска револуција на венецуелскиот претседател Хуго Чавез, а е инспириран од латино-американскиот борец за независност Симон Боливар.

[уреди] Историја на Венецуела

Се проценува дека човекот почнал да ја населува територијата на Венецуела пред околу 16.000 години. Најбројни домородни племиња биле Чипчите, Карибите и Араваците.

Европјаните ја откриваат Венецуела на третото патување на Кристофер Колумбо, на 2 август 1498 година. Првата населба што ја основаат шпанските колонизатори е основана во 1522 година во она што денес е градот Кумана. Во прво време територијата на Венецуела потпаѓа под Вицекралството Перу, но потоа најголемиот дел од денешна Венецуела припаѓа на Вицекралството Нова Гренада, а дел од источна Венецуела е инкорпориран во Нова Андалузија.

По неуспешните обиди за осамостојување од Шпанија во 1811 и 1813 година, Венецуела конечно се осамостојува од Шпанија во 1821 година кога војската предводена од Симон Боливар ја добива Битката на Карабобо. Боливар ја продолжува борбата против шпанските колонизатори и ослободува неколку латино-американски земји, формирајќи ја Голема Колумбија. Венецуела е дел од Голема Колумбија до 1830 година кога Хозе Антонио Паез ја прогласува Венецуела за независна држава.

Најголемиот дел од 19-от век во Венецуела има диктаторски режими и политички немири, а истото важи и за првата половина на 20-от век. Војската конечно конечно е принудена да се повлече од политиката во 1958 година, кога во Венецуела е воведена демократија. Во следните години Венецуела станува една од најстабилните демократски држави во Латинска Америка, во време кога во многу латино-американски држави се случуваат воени удари и диктаторски режими.

Периодот на мир во Венецуела нагло е нарушен во февруари 1989 година, кога избувнуваат масовни немири во Каракас и некои други градови на Венецуела, како резултат на неолибералистичките мерки на претседателот Карлос Андрес Перес. Во овие немири, познати како Каракасо, се проценува дека се убиени до 3.000 лица.

Како резултат на непопуларното владеење на Перес, во 1992 година се извршени два обиди за државен удар, од кои првиот е предводен од Хуго Чавез.

На претседателските избори во 1998 година победа извојува Хуго Чавез, кој откако доаѓа на власт почнува да спроведува социјални реформи во прилог на сиромашното мнозинство во Венецуела. Во април 2002 е извршен неуспешен воен удар против него, по чиј неуспешен крај, владата на Чавез почнува да спроведува уште порадикални социјални реформи, насочени кон воведување демократски социјализам и партиципативна демократија во Венецуела.



Земји во Јужна Америка

Аргентина | Боливија | Бразил | Венецуела | Гвајана | Еквадор | Колумбија | Парагвај | Перу | Суринам | Уругвај | Чиле

Неопределени територии: Фокландски острови | Француска Гвајана

Други јазици
Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com