Adenozin trifosfat

From Wikipedia

adenozin trifosfat (ATP) je nukleotid poznat u biohemiji kao „molekulska valuta“ za unutarćelijski transfer energije; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi nukleinskih kiselina. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u ćelijskoj respiraciji.

Sadržaj/Садржај

1 Hemijska svojstva
2 Sinteza
3 ATP u ljudskom telu
4 Ostali trifosfati
- 4.1 Reakcija ADP sa GTP
5 Vidi još
6 Spoljašnje poveznice

[uredi - уреди] Hemijska svojstva

Hemijski, ATP se sastoji od adenozina i tri fosfatne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C₁₀H₁₆N₅O₁₃P₃, a racionalna formula C₁₀H₈N₄O₂NH₂(OH)₂(PO₃H)₃H, sa molekulskom masom od 507.184 u. Fosforilne grupe počevši od one na AMP se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.

[uredi - уреди] Sinteza

Prostorni model ATP

ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze ili u slučaju biljaka u hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.

[uredi - уреди] ATP u ljudskom telu

Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.

[uredi - уреди] Ostali trifosfati

Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput guanozin trifosfata. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje nukleozid difosfokinaza: energija se oslobađa kada se izvede hidroliza fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni enzimi, motorni proteini, i transportni proteini za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski fosfat i adenozin difosfat, koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i adenozin monofosfat. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje pirofosfata. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom rastvoru.