Српскохрватски језик
From Wikipedia
|
Српскохрватски или хрватскосрпски је име језика из западне групе јужнословенских језика.
Српскохрватски је био један од званичних језика Југославије (друга два су били словеначки и македонски). И даље се користи, под другим именима и стандардима, у данашњој Босни и Херцеговини, Црној Гори Хрватској и Србији, док становници Македоније и Словеније донекле и даље разумеју језик. Језик такође говоре мањине из бивших југословенских република у Аустрији, Мађарској, Албанији, Италији, Румунији итд.
Sadržaj/Садржај |
Генетсколингвистичка тачка гледишта
Са генетсколингвистичке тачке гледиста, српскохрватски је настао од неоштокавског дијалекта који развили славинизирани Власи из Херцеговине и Црне Горе, и сматрао се једним језиком са две међусобно разумљиве варијанте: западни (хрватски, тада хрватскосрпски) и источни (српски, тада српскохрватски). Овакав став је био доминантан од 1870. године до 1960-их. Коришћење националних имена за варијације није било прилагођено босанским Муслиманима (Муслиманима по националности), нити је генерално коришћење речи српскохрватски уместо хрватскосрпски одговарало Хрватима.
Генетска лингвистика се углавном бави двеју карактеристикама: пореклом језика и међусобним разумевањем између језика. Према овим критеријумима, на пример говорни хинду и урду су један језик, као и бугарски и македонски.
Социолингвистичка тачка гледишта
Социолингвистичка ситуација је комплекснија. Током историје, народни, књижевни и писани језик овог региона се развијао у више група независно.
Средином деветнаестог века, хрватски и српски писци и лингвисти су одлучили да користе најраспрострањенији штокавски дијалект као основ за књижевни језик. Због тога су се развила два стандардна језика, стварајући језик с две варијације, назван српскохрватски и хрватскосрпски.
Након етничких тензија седамдесетих година двадесетог века, а нарочито након распада Југославије и рата који га је пратио, већина је одлучила да зову свој језик српски, хрватски или босански, зависно од етничке или регионалне припадности.
Званична имена
Већина људи који се могу класификовати као матерњи говорници српскохрватског не сматрају да причају тај језик, већ:
- Бошњаци у Босни и Херцеговини зову свој језик босанским', док код Срба и Хрвата постоје подијељења мишљења о имену босанског језика. Наиме, одређени број српских лингвиста босански језик назива бошњачким', али Министарство образовања Србије, користи термин босански. Скупина хрватских лингвиста предвођених Далибором Брозовићем користе назив бошњачки, док скупина слависта предвођена Звонком Ковачем, сматра да се босански језик треба називати његовим изворним именом.
- Хрвати у Хрватској и Босни и Херцеговини зову свој језик хрватским.
- У Црној Гори, језик се званично и већински зове српски, али постоји покрет за промену имена у црногорски.
- Срби у Србији и Црној Гори и Босни и Херцеговини зову свој језик српским.
Међународна организација за стандардизацију (ИСО) је развила две класификације:
Међународна организацјиа за стандаризацију (ISO) је развиле две класификацје:
- српски - UDC 861, акроним sr.
- хрватски - UDC 862, акроним hr.
док се за српскохрватски користи UDC 861/862, akronim sh. Такође, ISO 639 стандард описује босански као језик с акронимом bs.
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију сматра језик који назива БХС (босански-хрватски-српски) матерњим језиком свих Босанаца, Хрвата, Црногораца и Срба.
Говорници хрватскосрпског / српскохрватског у Хрватској
Према званичним подацима Државног завода за статистику (DZS: Stanovništvo prema materinskom jeziku...) на попису становништва Хрватске 2001. године 2.054 становника (0,05 %) изјаснило се да им је матерински језик хрватскосрпски, а 4.961 грађанин (0,11 %) да им је матерински језик српскохрватски, што значи да укупно 7.015 становника Хрватске (0,16 %) за свој матерински језик сматра хрватскосрпски одн. српскохрватски. (За успоредбу: на истом попису само 44.629 становника се изјаснило да им је матерински језик српски, иако их се преко 200.000 изјаснило да су српске националности.)
Број говорника хрватскосрпског односно српскохрватског био би и већи да (бар неки) пописивачи нису одбијали да упишу такве називе, тврдећи да они нису предвиђени и да их не смију уписати.
Дијалекти
Српскохрватски језик има три основна наречја, која су названа према упитној заменици која се разликује у сваком од њих. Чакавско наречје користи упитну заменицу ча, кајкавско наречје користи кај, а штокавско наречје користи што или шта. Наречја као што је торлачко или шћакавско нису препозната у овој класификацији.
Такође, постоје три основна начина за замењивање у говору и писању протословенског самогласника јат. У оквиру чакавског наречја обично се користи самогласник и за замењивање јата (тзв. икавски изговор), док се у неким чакавским говорима користе и самогласник е (екавски изговор), као и самогласничка група ије односно је (ијекавски изговор). Кајкавско наречје обично замењује јат самогласником е, док је штокавско, попут чакавског, подељено на говоре који користе самогласничке групе ије и је (ијекавски), самогласник е (екавски) и самогласник и (икавски).
Изражавање јата
Протословенски самогласкик јат је временом измењен и сада се изражава на три различита начина у српскохрватском језику:
- у говорима који користе екавски изговор, јат постаје е.
- у говорима који користе икавски изговор, јат постаје и.
- у говорима који користе ијекавски или јекавски изговор, јат постаје ије или је, у зависности од тога да ли је самогласник дуг или кратак.
Писма
Током историје, овај језик је био писан користећи више писама:
- разна варијанте латинског и грчког алфабета.
- глагољица
- ћирилица
- арапско писмо
Данас се користе латиница и ћирилица. Латиница је у употреби на свим просторима где се говори српскохрватски, док је ћирилица једна од два писма која се користе у Србији и Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Свако слово из једног писма одговара само једном слову из другог писма, изузев у случају латиничних диграма. Ознаке DŽ, LJ, NJ; су евивалент Џ, Љ, Њ
Ћирилица према латиници
| ћирилица | А а | Б б | В в | Г г | Д д | Ђ ђ | Е е | Ж ж | З з | И и | Ј ј | К к | Л л | Љ љ | М м |
| латиница | A a | B b | V v | G g | D d | Đ đ | E e | Ž ž | Z z | I i | J j | K k | L l | Lj lj | M m |
| ћирилица | Н н | Њ њ | О о | П п | Р р | С с | Т т | Ћ ћ | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Џ џ | Ш ш |
| латиница | N n | Nj nj | O o | P p | R r | S s | T t | Ć ć | U u | F f | H h | C c | Č č | Dž dž | Š š |
Латиница према ћирилици
| латиница | A a | B b | C c | Č č | Ć ć | D d | Dž dž | Đ đ | E e | F f | G g | H h | I i | J j | K k |
| ћирилица | А а | Б б | Ц ц | Ч ч | Ћ ћ | Д д | Џ џ | Ђ ђ | Е е | Ф ф | Г г | Х х | И и | Ј ј | К к |
| латиница | L l | Lj lj | M m | N n | Nj nj | O o | P p | R r | S s | Š š | T t | U u | V v | Z z | Ž ž |
| ћирилица | Л л | Љ љ | М м | Н н | Њ њ | О о | П п | Р р | С с | Ш ш | Т т | У у | В в | З з | Ж ж |
Види још
Вањске повезнице
- Страница с текстом и повезницама које илустрирају српско становиште
- Текст о српском и хрватском: становиште доминантних српских језикословаца
- Иво Прањковић-коментар о односу хрватског и српског 1.
- Иво Прањковић-коментар о односу хрватског и српског 2.
- Далибор Брозовић: Органска подлога хрватскога језика
