Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Портал:Јазик - Википедија

Портал:Јазик

Од Википедија, слободна енциклопедија

Категории · Глосари · Листи · Прегледи · Портали · Прашања · Референци · Вести за сајтот · A-Ш индекс
уреди  

ПОРТАЛ: Ј А З И Ц И

mini
Како и со секој комплексен концепт што се засновува на консензус, јазикот е поим тежок за дефиниција. Тој се состои од репрезентации и некој вид на граматика. Многу јазици користат гестови, звуци, слики, или зборови, и групи на симболи, со цел за комуницирање на концепти, идеи, значења, и мисли, иако проблемот на лигвистичката неодреденост често се јавува кога се прави обид за разликување меѓу овие аспекти.

Некои сметаат дека нашата реалност е создадена така како што е опишана од нашиот јазик. Алберт Ајнштајн дава пример за џебен часовник што лежи на маса. Ако човек никогаш не видел часовник и нема поим што тој претставува, како може да опише звукот „тик-так“? Нашиот јазик и лингвистика можат да го сменат видувањето за нашата реалност.

уреди  

Избран јазик 2008/јуни

Кинескиот јазик (汉语/漢語, Ханји; 中文, Чунгвен) може да се смета за јазик или за јазично семејство и првично се зборувал од Хан-Кинезите во Кина. Тој ја сочинува една од двете гранки на синотибетското јазично семејство.[1] Околу една шестина од светското население, или над милијарда луѓе, зборуваат некаков кинески како мајчин јазик. Дали кинеските варијанти можат да се наречат „јазици“ или „дијалекти“ е прилично спорна тема.[2] Како јазично семејство, кинескиот има околу 1.2 милијарди говорници; само мандаринскиот има околу 850 милиони говорници, бројно надминувајќи ги сите јазици на светот. Прочитај повеќе

Номинирај | Архива
уреди  

Избрана слика 2008/јуни

Псалми на старословенски јазик
Псалми на старословенски јазик
Номинирај | Архива
уреди  

Јазична тема 2008/јуни

Граматиката на македонскиот јазик ги опфаќа гласовите, глаголите и глаголските групи, именки, заменки, предлози, прилози, сврзници како и правописот на македонскиот литературен јазик.

Гласовен систем

Гласовниот систем на македонскиот литературен јазик се состои од 31 (триесет и еден) глас и во азбуката за секој еден од тие гласови постои посебен знак (буква):

А, Б, В, Г, Д, Ѓ, Е, Ж, З, S, И, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ќ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш

Правопис

Македонскиот правопис е фонетски, но во ред случаи има разлики помеѓу она како се пишува и како треба да се изговара. На пример, се пишува леб, град, мраз, а се изговарара леп, грат, мрас. Прочитај повеќе

Номинирај | Архива
уреди  

Дали сте знаеле...

Номинирај | Архива
уреди  

Што можеш да направиш

  • Доколку се одлучите да напишете некоја статија во врска со некој јазик, во случај да сметате дека истата не е потполна, ставете го шаблонот {{Јазик-никулец}} на крајот на текстот. Доколку постои шаблон поврзан со темата што ја пишувате, искористете го него.
  • Придружете се на тимот на вкипедијанци кои уредуваат статии на оваа тема.
  • Ставете инфокутија на својата корисничка страница, со која ќе кажете дека сте дел од проектниот тим.
уреди  

Статии


Типови на јазици

  • Аглутинативни јазици, Аналитички јазици, Плански јазици, Креолски јазик, Контекстно-слободни јазици, Изумрени јазици, Дијалекти, Фузиони јазици, Фузионален јазик, Меѓунардни јазици, Изолирани јазици, Национални јазици, Природни јазици, Пиџин, Плурицентрични јазици, Полисинтетички јазици, Прото јазици, Знаковен јазик, Говорни јазици, Синтетички јазици, Разновидност на јазиците

Лингвистика

  • Применета лингвистика, Когнитивна лингвистика, Акцент (лингвистика), Компјутерска лингвистика, Описна лингвистика, Евролингвистика, Генеративна лингвистика, Историска лигвистика, Лексикологија, Лексична семантика, Морфологија, Ономасиологија, Фонетика, Фонологија, Прагматика, Препис и опис, Прототипна семантика, Психолингвистика, Семантитка, Стилистика, Социолингвистика, Синтакаса
  • Види исто така: Листи на лингвистики

Системи на пишување

  • Азбуки: Арапско писмо, Кирилично писмо, Хебрејско писмо, Латинско писмо, повеќе...
  • Други системи за пишување: Консонантно, Абугида, Браилово, Хиероглифи, Логограм, Силабар, повеќе..
  • Види исто така: историја на азбуката
уреди  

Категории

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com