Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Компјутер - Википедија

Компјутер

Од Википедија, слободна енциклопедија

Содржина

[уреди] Дефиниција

Компјутер е електронски уред кој се користи за обработка на податоци според строго одредена процедура. Во англиски јазик зборот Computer (приближен изговор помеѓу кампјутр и компјутр, со одомашена транскрипција “компјутер“) се користел за нарекување на луѓе кои се бавеле со аритметички пресметки, со или без механички помагала, но подоцна е користен и за самите пресметувачки машини. Најпрво, обработката на информации со компјутерите била ограничена исклучиво на аритметички проблеми, но современите компјутери се користат и за многу задачи неврзани со математика. Оваа дефиниција опфаќа механички уреди како што е шибер, разни механички пресметувачи од абакус па натака, како и сите современи електронски пресметувачи. Некогаш постоела поделба на аналогни и дигитални електронски компјутери но со време аналогниот изумрел па денес поимот компјутер се однесува исклучиво на дигитален компјутер. Современите пресметувачи(компјутери) се појавиле во педесетите години од дваесетиот век, а работеле така што податоците се припремале на издупчени картици и потоа преку посебни оптички читачи се внесувале во компјутерот каде понатаму се вршела обработка на податоците. Резултатот се прикажувал на монитор или со помош на принтер се принтале на хартија. Во седумдесетите се појавиле џебните пресметувачи, кај нас познати под името дигитрони.

[уреди] Мејнфрејмови

Мејнфрејм компјутерот во седумдесетите години од дваесетиот век
Мејнфрејм компјутерот во седумдесетите години од дваесетиот век

Скоро истовремено се воведени оддалечени (тн. "глупи") терминали кои имале монитор и тастатура за внес на податоци во едно куќиште но обработката на податоците и поната се вршела во главниот(и единствен) компјутер (анг. Mainframe). Подоцна се појавиле и "интелигентни" терминали кои дел од операција можеле да го извршуваат сами. Википедија, денес, е во електронска смисла организирана на сличен начин - главниот компјутер е во САД, а интелигентните терминали(ПЦ) кај корисникот. Интернетот има улога на "мрежа".

[уреди] Домашни компјутери

По пронаоѓањето на интегралните кола, а помеѓу нив посебно микропроцесори и мемориски интегрални кола кон крајот на шеесетите години, во седумдесетите се појавиле домашните компјутери од типот Apple, Sinclair (ZX Spectrum, ...), Галаксија, Commodore (VIC, 64, ...) итн... Главна намена им била да служат како скромни процесори на текст, малку вкрстени табели и, најважно, игри. Иако не треба да се заборави дека компјутерот, ако говориме за професионална примена, во 80% од случаите се користи како текст процесор.

[уреди] Лични (персонални) компјутери

Во почетокот на осумдесетите се појавиле и првите лични компјутери. По многу краток период на пазарот останале две јаки фирми IBM (ај-би-ем) и Apple (Епл - јаболко). И додека IBM го зафати пазарот за деловни луѓе со својот персонален компјутер IBM PC, Apple својот компјутер Apple Lisa го намени за научниците и уметниците со графика. Благодарение на тн "отворена архитектура" - јавно објавена електрична шема на компјутерите и слободни слотови на матичната плоча, им овозможило на другите фирми да развијат околу 4000 различни штампани плочи кои со поставување во IBM PC компјутерите можеле да извршуваат и многу други додатни различни функции (управување со роботи, мерни инструменти, медицински уреди, технолошки процеси во фабрики, мелкари, пиварници, кланици и сл.)

Други јазици
Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com