Азот
Од Википедија, слободна енциклопедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Uub | Uut | Uuq | Uup | Uuh | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Општи податоци | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Азот, N, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност на група | неметали | ||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | VA, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
густина | 1,2506 kg/m3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | безбоен | ||||||||||||||||||||||||||||||
Карактеристики на атомот | |||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 14,0067 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радиус | 65 (56) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентен радиус | 75 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радиус | 155 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [He]2s22p3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетските нивоа | 2, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони броеви | ±3, 5, 4, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особини на оксидот | многу кисел | ||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
Физички карактеристики | |||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатна состојба | гасовита | ||||||||||||||||||||||||||||||
точка на топење | 63,14 K (-210,01 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
точка на вриење | 77,35 K (-195,8 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
моларен волумен | 13,54×10-3 m3/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлина на испарување | 2,7928 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлина на топење | 0,3604 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
притисок на заситена пареа | без податоци | ||||||||||||||||||||||||||||||
брзина на звукот | 334 m/s (298,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
Останати карактеристики | |||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 3,04 (Полинг) 3,07 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлина | 1040 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
специфична спроводливост | без податоци | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна спроводливост | 0,02598 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија на јонизација | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија на јонизација | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија на јонизација | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија на јонизација | 7475,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија на јонизација | 9444,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
VI енергија на јонизација | 53266,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
VII енергија на јонизација | 64360 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилни изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Таму каде што не е означено поинаку се употребени SI единици и нормални услови. |
Азот (лат.: Nitrogenium) е хемиски елемент. Тој е гас без боjа, мирис и вкус, една од главните состоjки на воздухот. атомскиот број му е 7, додека атомската маса изнесува 14.00674. Служи основно за производство на вештачки ѓубрива и експлозиви.
Елементот на почетокот се чинел толку инертен што Лавоазје му го дал името azote, што значи "без живот". Подоцна се покажало спротивното. Кога е загреан, се врзува дирктно со магнезиумот, литиумот и калциумот. Кога е помешан со кислород и подложен на електрични искри, формира нитричен оксид (NO). Кога е загреан под притисок во присуство на водород и пригоден катализатор се формира амонијак.