Kirgiški jezik
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kirgiški jezik (kir. Кыpгыз тили, Кыргызча) pripada porodici turskih jezika (kirgiško-kipčačkoj grupi). Uz ruski jezik službeni je jezik Kirgistana. Blizak je altajskoj grupi turskih jezika. Sličan je kazaškom jeziku ali pokazuje neke osobitosti.
Kirgiškim govori 3 miliona ljudi u Kirgistanu, Uzbekistanu, Kazahstanu, Tadžikistanu, Rusiji, Turskoj, Afganistanu, Pakistanu i Kini.
[uredi] Pismo
U službenoj je upotrebi prilagođena ruska ćirilica. Do 1928. pisalo se modifikovanim arapskim pismom, zatim se uvodi latinica koja je 1940. u skladu sa novom sovjetskom jezičnom politikom zamjenjena današnjom ćirilicom. Raspadom SSSR-a pokušalo se ponovo uvesti latinicu, što je potpomogla Republika Turska ali se od toga odustalo zbog financijskih razloga. Kirgiška azbuka ima 36 slova ali se 6 slova pojavljuje samo u riječima stranog podrijetla (В, Ф, Ц, Щ, Ъ, Ь):
A a, Б б, (В в), Г г, Д д, Е е, Ёё, Ж ж, З з, И и, Й й, К к, Л л, М м, Н н, Н н, О о, Ө ө, П п, Р р, С с, Т т, У у, Ү ү, (Ф ф), Х х, (Ц ц), Ч ч, Ш ш, (Щ щ), (Ъ ъ), Ы ы, (Ь ь), Э э, Ю ю, Я я
