See also ebooksgratis.com: no banners, no cookies, totally FREE.

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Потребител беседа:Мико — Уикипедия

Потребител беседа:Мико

от Уикипедия, свободната енциклопедия

Ако пишете на български, моля ви използвайте единствената му писмена система - кирилицата. Благодаря ви.

Съдържание

[редактиране] Атанас Попов ...

.. от с.Шестеово, от страницата за Тане Николов не е този Атанас Попов, към който води прапратката. Не мога да я махна и ще те помоля ти да я "откачиш", та да не се подвеждат читателите ..--Станислав 10:08, 26 май 2008 (UTC)

Ами той нашият още не е написан. Аз го залагам в Шестеово като Атанас Попов (революционер) - прави го и ти така, ако ти се случи да правиш препратка към него. А можеш и да нащракаш два три реда за него ако имаш инфо.:-) И изобщо нали помниш, че Ножот е също празна статия.:-)--Мико 10:11, 26 май 2008 (UTC)

[редактиране] Промена имена

Здраво Мико, само да ти јавим да ти је корисничко име на ср: вики промењено како си тражио.
Hi Miko, your username has been changed as per your request on sr: wiki.

Све најбоље / Best regards --Саша Стефановић 06:30, 3 юни 2008 (UTC)

Хвала.--Мико 06:31, 3 юни 2008 (UTC)


[редактиране] Цинцар-Јанко и Цинцар-Марко

Поздрав,

ја сам писао текстове о Доњој Белици, војводи Цинцар-Јанку, војводи Цинцар-Марку и генералу Димитрију Цинцар-Марковићу.

Није реч о комитским војводама из средине 19. века који су били револуционари, већ почетка 19. века.

Нису револуционари, већ војводе нахија.

Такође надимци заједно са именом под којима су познати у историји у Србији су Цинцар-Јанко и Цинцар-Марко.

У биографијама може се видети да нису Власи, Аромуни, већ имају само надимак Цинцар. Погрешно је стављати аромунску заставу уз њихова имена јер "Цинцар" није им етничко обележије већ су га добили јер су дошли из "Цинцарлука".

Замолио бих да се због објективности историјских података прихвате промене које сам предложио у вези са заставом и прихвати измена у само војводе или војводе пожаревачке нахије и војвода сокоске нахије. Додао сам и унука војводе Цинцар-Марка, генерала Цинцар-Марковића, ако желите да ту стоји.

Поздрав,

Борис

Добре - войводи. Но са от арумънско село - и носят прекори Цинцар.:-)--Мико 10:44, 4 юни 2008 (UTC)

Хвала,

Белица је данас великом већином албанска, у била је већински цинцарска у 19. веку, али нису ни тад, а ни сад сви били Цинцари.

То и пише на вашем сајту. - "В „Етнография на вилаетите Адрианопол, Монастир и Салоника“, издадена в Константинопол в 1878 година и отразяваща статистиката на мъжкото население от 1873, Долна Белица е посочено като село със 109 домакинства, като жителите му са 28 мюсюлмани, 40 българи и 212 власи". (Бугарски истраживачи говоре Бугари, српски, Јован Цвијић и др. Срби итд.).

Са обе стране Јабланице живели су Словени, а и имена Јабланица и Белица су словенска. Изгледа да су се Цинцари досељавали после више рушења Москопоља у неколико наврата у 18. веку.

Мишљења сам, што би требало поткрепити додатним истраживањима да су се Цинцари доселили у 18. веку, да их је било све више, да су се Словени исељавали постепено. Да су муслимани Албанци долазили све више. Тако средином 19. века има још 40. словенских кућа, а почетком двадестог века још мање. У том погледу и српска и бугарска истраживања поклапају се и са записаним породичним предањем Цинцар-Јанковића које се може видети на сајту о Цинцар-Јанку. Тамо је и објашњење српских и турских надимака у Србији почетком 19. века Турчин, Арнаут, Цинцар, Чолак, Узун и сл.

Још једном поздрав,

Ако вас интересује могу вам послати биографију војводе капитена Симе Соколова, вође Трнског устанка из 1878,али на српском па можете да је преведете. Део биографије може се видети на сајту о пуковнику Браниславу Милосављевићу.

Поздрав,

Борис

Добре - наистина може и да не са арумъни. Ако имате данни за заселването на арумъните конкретно в Белица, напишете ги. Ако ми остане време ще гледам да преведа двете биографии от сръбската уикипедия. Поздрави.--Мико 18:50, 4 юни 2008 (UTC)

[редактиране] За Попово и археологията

Здравей, аз съвсем умишлено като дипломиран археолог и човек който е извършвал разкопки в района досега съм избягвал темата археология и Попово поради няколко причини:

  • 1. Липсата на каквато и да е приемственост между селището Попово и археологическите обекти наоколо;
  • 2. Информацията в старата литература е отчайващо неточна и много често частично или напълно невярна. През 1991 год. излезе монография на музейни специалисти от Търговище и Омуртаг "Археологически паметници в Търговищкия район", но и тя не е особено пълен и надежден източник;
  • 3. Тези обекти, които си описал аз лично съм ги обхождал и имам като специалист особено мнение. Особено за митичното средновековно селище наоколо, което никой и до сега не можа да открие.
  • Лично аз мисля, че статията изглежда горе-долу добре и без това въведение за най-древното минало.

Поздрави!--wlado_bg 13:53, 5 юни 2008 (UTC)

Аз като дипломиран историк не съм съгласен:-) - няма приемственост, но находките са на същата територия, т.е. заслужават описание (ако ги има). Но щом си спец - изхвърли всичко митично и измислено, а най-добре просто опиши реалното състояние:-). Аз си нямам хал-хабер от региона и съвсем чинно съм представил информацията от посочения източник. Реката поне казва ли се Лом?Ухилен съм--Мико 13:59, 5 юни 2008 (UTC)
  • Най-често и викат Поповска река, но тя си е старото Чепез дере (извира от едноименния хълм в землището на село Ковачевец) и е приток на река Черни Лом (влива се в землището на село Кардам). Може да се срещне и като Поповски Лом, но много рядко. Обаче останалото за археологията отдавна е отречено, въпреки че го има написано. А това, което се намира в кварталите (бившите села) Невски и Сеячи е хубаво да си влезе там. Аз май преди доста време вмъкнах някаква информация за тях. --wlado_bg 14:06, 5 юни 2008 (UTC)

[редактиране] Гръцката азбука

Мико, уверен съм, че ще се справиш по-добре от мен - как да сложа ударение на първото ο в δόνος? --Alexandar.R. 19:17, 5 юни 2008 (UTC)

Готово.--Мико 19:30, 5 юни 2008 (UTC)
Мерси, а как го направи, защото ще ми трябва и едно ударено алфа? --Alexandar.R. 19:39, 5 юни 2008 (UTC)
Ако си нямаш инсталирана - копи на донос, гугъл и си копираш ударено алфа - най-лесно.--Мико 19:45, 5 юни 2008 (UTC)
ά--Мико 19:53, 5 юни 2008 (UTC)
Ох, впрегнах някакво техническо чудо - да служи вярно и занапред. А думата не е донос, а el:δόλος, моя грешка. —-Alexandar.R. 20:34, 5 юни 2008 (UTC)


aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -