Tughra
From Wikipedia
![Tugra osmanlijskog sultana Mahmuda II. Ona znači: Mahmud han [kan], sin Abdülhamidov, zauvek pobedilac. Ispisano je: - محمود خان بن عبدالحميد مظفر دائماً](../../../../images/shared/9/96/Tugra_Mahmuds_II.gif)
- محمود خان بن عبدالحميد مظفر دائماً
Tughra (arapski i turski: طغراء; Tuğra), u daljem tekstu tugra, je kaligrafski amblem ili potpis sultana Osmanlijskog carstva koji se nalazio na svim zvaničnim dokumentima i prepisci. Takođe je bila urezana na njegov pečat i utisnuta na novčiće iskovane tokom njegove vladavine. Tugra bi bila oblikovana početkom sultanove vladavine i dvorski kaligraf, ili nişancı (/nišandži/), bi ju je iscrtavao na pisane dokumente. Prva tugra je pripadala sultanu Orhanu I (vl. 1324-1359), drugom vladaru Otomanske carevine. Ona se zatim razvijala i dostigla klasičan oblik tugrom sultana Sulejmana Veličanstvenog (vl. 1520-1566). Tugre su imale sličnu funkciju kao kartuš u starom Egiptu. Svaki osmanlijski sultan je imao sopstvenu tugru.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Vizuelni elementi tugre
Tugra ima karakterističnu formu: dve petlje na levoj strani, tri okomite crte u sredini, odozdo ispis u vidu stoga i dva produžetka zdesna. Svaki element ima svojstveno značenje a zajedno čine oblik koji se lako prepoznaje kao tugra.
Sultanovo ime se ispisuje u donjem delu, koji se zove sere. U prvom periodu ovo je moglo biti jednostavno kao “Orhan, sin Osmanov” u prvoj tugri iz 1326. U sledećim periodima se imenu nosioca i njegovog oca dodaju i počasne titule i molitve.
Petlje na levoj strani tugre se zovu beyze, od arapske reči za jaje. Neka tumačenja tvrde da su bejze predstavljale dva mora nad kojima su vladali sultani: spoljna, veća, petlja za Mediteran i unutrašnja, manja, za Crno more.
Okomite crte na vrhu tugre se zovu tug, tj. “motka za zastavu”. Tri tuga označavaju nezavisnost. Linije S-oblika koje prelaze preko tugova se zovu zülfe i one, uz vrhove tugova koji takođe gledaju udesno, označavaju da vetrovi duvaju sa istoka na zapad, što je tradicionalan pravac kretanja Osmanlija.
Crte na desnoj strani tugre se zovu hancere (/handžere/) i označavaju mač (“handžar”), simbol vlasti, moći i snage.
[uredi - уреди] Tugre osmanlijskih sultana
 Prva tugra - tugra Orhana I (1326) |
 Tugra Sulejmana Veličanstvenog (1520) |
 Tugra Selima III (1789) |
 Tugra Mahmuda II (1808) |
 Tugra Abdulhamida II (1876) |
 Tugra Mehmeda V (1909) upotrebljena na ordenu Galipoljska zvezda |
 Tugra na Kapiji sreće Palate Topkapi |
 Tugra iznad Pristanišne kapije u Beogradu |
[uredi - уреди] Upotrebe tugre van otomanskog konteksta
Iako je tugra uglavnom poistovećena sa osmanskim sultanima, one su ponekad korišćene i u drugim turkofonim državama, poput Kazanskog kanata. Kasnije su tugre korišćene i među Tatarima carske Rusije.
[uredi - уреди] Moderna tumačenja tugre
Neki današnji kaligrafi koriste karakteristični oblik tugre. Primeri su tugre ruskog predsednika Vladimira Putina i japanskog cara Akihita.
 Tugra cara Akihita (moderna) |
[uredi - уреди] Spoljne poveznice
(na engleskom)
