Peter Grünberg
From Wikipedia
Peter Andreas Grinberg (nem. Peter Andreas Grünberg}, rođen 18. maja 1939. u Plzenju, Češka) je nemački fizičar. Težište njegovog naučnog istraživanja je u oblasti fizike čvrstog stanja. Njegov najvažniji pronalazak je GMR efekat. Za ovo otkriće mu je 2007. pripala Nobelova nagrada za fiziku.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Biografija
Grinberg je 1962. počeo da studira na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni i kasnije na Tehničkoj visokoj školi u Darmštatu. Od 1966. do 1969. radio je u Darmštatu na svojoj doktorskoj tezi: „Spektroskopska istraživanja slojeva nekih lantanoida“ (»-{Spektroskopische Untersuchungen an einigen Selten-Erd-Granaten}-«). Tri godine je proveo na Univerzitetu Karlton u Otavi, Kanada. Od 1972. radi kao saradnik u Istraživačkom centru u Jilihu, Nemačka. Stanuje u Kelnu. Od 1992. zaposlen je kao vanredni profesor na Univerzitetu u Kelnu.
[uredi - уреди] Dela
Grinberg je jedan od pionira istraživanja magnetnih osobina tankih slojeva materijala. Ova oblast, spintronika, proučava karakteristike spina elektrona. Cilj istraživanja je pronalazak načina za proizvodnju minijaturnih elektronskih kola.
Godine 1986., Grinberg je otkrio antiferomagnetsku spregu u slojevima gvožđa i hroma.
U periodu 1987./1988., Grinberg je otkrio GMR efekat, praktično istovremeno kada i francuski naučnik Alber Fer. Ovo otkriće je omogućilo veliko povećanje kapaciteta tvrdih memorija tokom 1990-ih. Danas se funkcija svih čitača magnetnih diskova u praksi zasniva na GMR efektu. Prihodi od ovog patenta idu u korist njegove matične institucije, Istraživačkog centra u Jilihu.
[uredi - уреди] Nobelova nagrada
Dana 9. oktobra 2007. komitet za dodelu Nobelove nagrade objavio je da se Peteru Grinbergu i Alberu Feru dodeljuje Nobelova nagrada za fiziku za nezavisno otkriće GMR efekta. Nagrada bi trebalo da bude uručena 10. decembra 2007. u Štokholmu.
