Mario Vargas Llosa

From Wikipedia

Mario Vargas Llosa (Arequipa, Peru, 28.3. 1936.) je peruanski pisac, jedan od vodećih romanopisaca i esejista u Latinskoj Americi.

Rodio se u mjestu Arequipa, u obitelji srednje klase i španjolskih korijena. Obrazovao se u mjesnoj školi. Kasnije je nastavio školovanje u Boliviji, ali se vratio kući kada mu je djed dobio važnu političku funkciju. Roditelji su mu se rastali 5 mjeseci nakon vjenčanja. Oca je upoznao u 10. godini. Sa 14 ide na vojnu akademiju, ali je ne završava. Radi kao amaterski novinar, piše, studira. 1971. dobio je doktorat. Postaje poznat romanom "Grad pasa" iz 1962. godine u kojem opisuje odrastanje. Slijedi roman "Zelena kuća" u kojem se osjeća da je William Faulkner utjecao na njega. Dobio je i uglednu književnu nagradu. Napisao je i krimi roman "Tko je ubio Palomina Montera?" Roman "Jarčevo slavlje" opisuje vlast Rafaela Trujilla u Dominikanskoj Republici. Ženio se dva puta, ima troje djece. Erotski romani su mu "Posveta pomajci i "Don Rigobertova bilježnica".

On i Gabriel Garcia Marquez su bili prijatelji, ali su se razišli. Podupirao je ideologiju koju je promicao Fidel Castro, ali se kasnije distancirao i skrenuo udesno. Godine 1990. kandidirao se na predsjedničkim izborima, ali je izgubio.

Sadržaj/Садржај

1 Dela

[uredi - уреди] Dela

[uredi - уреди] Romani

Gazde (šp. Los jefes) (1959)
Grad i psi (šp. La ciudad y los perros) ([1963])
Zelena kuća (šp. La casa verde) (1965) - Nagrada Romulo Galjegos
Štenad (šp. Los cachorros) (1967)
Razgovor u katedrali (šp. Conversación en La Catedral) (1969)
Panteleon i posetiteljke (šp. Pantaleón y las visitadoras) (1973)
Tetka Hulija i piskaralo (šp. La tía Julia y el escribidor) (1977) - autobiografski roman
Rat za kraj sveta (šp. La guerra del fin del mundo) (1981)
Priča o Majti (šp. Historia de Mayta) (1984)
Ko je ubio Palomina Molera? šp. ¿Quién mató a Palomino Molero? (1986)
Pripovedač (šp. El hablador) (1987)
Pohvala pomajci (šp. Elogio de la madrastra) (1988) - erotski roman
Lituma na Andima (šp. Lituma en los Andes) (1993). Nagrada Planeta
Don Rigobertove beležnice (šp. Los cuadernos de don Rigoberto) (1997)
Jarčeva fešta (šp. La Fiesta del Chivo) (2000) - Roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj Republici
Raj sa drugog ćoška (šp. El Paraíso en la otra esquina) (2003) - Istorijski roman o Polu Gogenu i Flori Tristan
Nestašluci jedne nevaljalice (šp. Travesuras de la niña mala) (2006)

[uredi - уреди] Eseji

Garsija Markes: istorija jednog bogoubistva (šp. García Márquez: historia de un deicidio) (1971)
Tajna istorija romana (šp. Historia secreta de una novela) (1971)
Neprekidna orgija: Flober i Madam Bovari (šp. La orgía perpetua: Flaubert y «Madame Bovary») (1975)
Istina o lažima: Eseji o modernom romanu (šp. La verdad de las mentiras: Ensayos sobre la novela moderna) (1990)
Pismo o borbi za Tiranta Belog (šp. Carta de batalla por Tirant lo Blanc) (1991)
Izazovi slobodi (šp. Desafíos a la libertad) (1994)
Arhaična utopija. Hose Marija Argedas i indijanska fikcija (šp. La utopía arcaica. José María Arguedas y las ficciones del indigenismo) (1996)
Pisma jednom romanopiscu (šp. Cartas a un novelista) (1997)
Jezik strasti (šp. El lenguaje de la pasión) (2001)
Izazov nemogućeg (šp. La tentación de lo imposible) (2004)