See also ebooksgratis.com: no banners, no cookies, totally FREE.

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Aнтички македонски календар - Wikipedia, slobodna enciklopedija - Википедија, слободна енcиклопедија

Aнтички македонски календар

From Wikipedia

  Календари
Ovaj okvir: vididiskusijauredi
Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески
Типови календара
Лунисоларни • Соларни • Лунарни

Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xхоса • Зороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)Астечки • Атички • ВавилонскиКолињи • Египатски • ЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11CCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454 • Даријски (за Марс)

Антички македонски календар је лунисоларни календар коришћен у старом Македону (Македонији) у 1. миленију старе ере. Састојао се од 12 синодичких лунарних месеци (тј. 354 дана у години), са повременим интеркаларним месецима како би остао у кораку са годишњим добима. У време када је коришћен широм хеленистичког света, у сваком 19-годишњем метонском циклусу је додавано седам емболимои-ја (интеркаларних месеци). Имена из старог македонског календара су у Сирији остала у употреби чак и након почетка хришћанске ере. Овакав календар је користио историчар Флавије Јосиф, одн. хебрејски календар са македонским именима.[1]

Постоји пример натписа из Декаполиса у Јордану, из 6. века н.е., са соларним македонским календаром, који почиње од месеца Аудyнаеус-а (децембарског "Месеца" у лунисоларној варијанти, види доле).[2] Соларни тип је касније стопљен са јулијанским календаром. У римској Македонији су коришћена оба календара. Римски је у натписима посведочен као Kalandôn ген. καλανδῶν Calendae а македонски као Hellenikei дат. Ἑλληνικῇ (Хеленски)[3]. Коначно, један натпис[4] из Касандрије из око 306-298 п.н.е. који носи месец Ἀθηναιῶν Athenaion, сугерише да су неки градови имали сопствене месеце и након македонске експанзије у 4. веку п.н.е.

[uredi - уреди] Месеци

Следе називи месеци са приближно еквивалентним грегоријанским месецима.

  • Δίος (Dios, Октобарски "Месец")
  • Απελλαίος (Apellaios, Новембар, такође и дорски месец - Apellaiōn је био теноски (Тинос) месец)
  • Αυδυναίος ili Αυδναίος (Audunaios или Audnaios, Децембар, такође и критски месец)
  • Περίτιος (Peritios, Јануар) (и фестивал месеца; Peritia)
  • Δύστρος (Dystros, Фебруар)
  • Ξανδικός или Ξανθικός (Xandikos или Xanthikos, Март) (и фестивал месеца; Xanthika , прочишћење армије ,Hesych.)
    • Ξανδικός Εμβόλιμος (Xandikos Embolimos, уметан 6 пута током 19-год. циклуса)
  • Αρτεμίσιος ili Αρταμίτιος (Artemisios или Artamitios, Април, такође и спартански, родоски и епидаурски месец - јонски месец је био Артемисиōн)
  • Δαίσιος (Daisios, Мај)
  • Πάνημος ili Πάναμος (Panēmos или Panamos, Јун, такође и епидаурски, милетски, самоски и коринтски месец)
  • Λώιος (Lōios, Јул - Ομολώιος, Homolōios, је био месец у Етолији, Беотији и Тесалији)
  • Γορπιαίος (Gorpiaios, Aвгуст)
  • Υπερβερεταίος (Hyperberetaios, Септембар - Hyperberetos је био критски месец)
    • Υπερβερεταίος Εμβόλιμος (Hyperberetaios Embolimos, уметан једном током 19-годишњег циклуса)

[uredi - уреди] Извори и фусноте

  • Origines kalendariæ Hellenicæ; (историја примитивног календара) [7] by Edward Greswell
  1. Ordo Sæclorum: A Treatise on the Chronology of the Holy Scriptures[1]by Henry Browne
  2. Syria, S./Arabia-Decapolis — Gerasa (Jerash) — 6th AD Epigraphical Database[2] 531 AD[3]
  3. Thessalonica — 141 AD -252 AD ,last lines [4] [5]
  4. Makedonia (Chalkidike) — Poteidaia-Kassandreia — ca. 306-298 BC [6]

[uredi - уреди] Такође погледати

interakcija - интеракција
Drugi jezici-Други језици


aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -