Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Кано - Википедија

Кано

Од Википедија, слободна енциклопедија

Местоположбата на Кано во Нигерија

Кано, Нигерија Нигерија

Површина  ? km²
Население 3,626,204
Густина на насел. ? жит./km²
Административна поделба Област Кано
Емир Адо Абдулахи Бајеро
Надморска висина 488 m
Координати: 8° 31' 35" И, 12° 00' 37" С

Кано е административен центар на Областа Кано и е трет најголем град во Нигерија, со население од 3,626,204 жители, по Лагос и Ибадан.

Кано бил долго економски центар на Нигерија и центар за производство и извоз на на кикирики. Тој исто така поседува универзитет и железничка станица со возови кои идат за Лагос преку Кадуна, додека Меѓународниот аеродром во Кано лежи во непосредна близина. Кано отсекогаш бил центар на исламската култура на Нигерија; една од најубавите џамии во земјата се наоѓа токму во овој град.

Кано порано бил опкружен со ѕидини, а денес повеќето од нив опстојуваат во стариот дел од градот. Стариот дел го поседува и Маркетот Курми, познат по своите рачни изработки. Во стариот град се наоѓа и Емировата Палата, палата со сахелска архитектура од XV век, потоа соседната Централна џамија во Кано и џамијата Гидан Макама. Куќата Гида Дан Хауса е уште една забележлива зграда.

Христијаните и следбениците на другите немуслимански религии формираат само мал дел од населението и традиционално живеат во Сабон Гари или квартот за странците. Во 1970-тите, 1980-тите и повторно во 2001 година имаше меѓурелигиски бунтови во кои стотици се пријавени за мртви. Причина за овие бунтови е воведувањето на исламскиот закон шарија.

[уреди] Историја

Градот Кано бил основан околу 1000-тата година како независен Хауса град-држава. Тој останал водечки независен емират или кралство сè до создавањето на нигериската национална држава во 1903 година. Кано прерасна во просперитетен центар за транссахарската трговија со злато, платно, железо, сол и робови, притоа можеби достигнувајќи го зенитот на неговото богатство и моќ во XIV век, кога исламот почнувал да добива широки размери на овие територии. Во XV век, првата централна џамија била изградена во градот.

Според Хрониката на Кано, триесет и седмиот крал на Кано бил Мохамед Шареф (17031731). Неговиот наследник, Кумбари дан Шарефа (1731–1743), бил успешен во борбите со соседниот Сокото.

На почетокот на XIX век, фуланскиот исламски водач Усман дан Фодио повел џихад против Кано, притоа отстранувајќи го неговиот крал и реформирајќи ја владата и религиозните власти. Од тогаш, Фуланците останале традиционални водачи на Кано. Британските трупи го освоиле овој град во 1903. Сегашниот емир (крал) на Кано д-р Адо Абдулахи Бајеро е на тронот од 1962.

Кано е заменет како владин центар за северниот регион на Нигерија од Кадуна. Овој град е можеби најактивниот политички град (и област) во земјата, кадешто сите (освен жените и децата) активно учествуваат во политиката.

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com