Siegfried Lenz
From Wikipedia
Siegfried Lenz (Lyck (Ełk), Istočna Pruska, 17.3. 1926.-) je njemački pisac koji je napisao dvanaest romana i nekoliko zbirki novela, eseje i drame za radio i teatar. Na 250. obljetnicu rođenja Johanna Wolfganga von Goethea je u Frankfurt-am-Mainu dobio Goetheovu nagradu.
Za vrijeme drugog svjetskog rata je regrutiran u Kriegsmarine, odatle je dezertirao i prebjegao u Dansku, ali je krajem rata svejedno završio u zarobljeničkom logoru. Nakon puštanja je studirao na Univerzitetu u Hamburgu, ali je studij prekinuo kako bi počeo pisati za Die Welt. Tamo je upoznao svoju Liselotte.
1960-ih je kao član SPD-a bio zajedno s Güntherom Grassom jedan od glavnih zagovornika Istočne politike Willyja Brandta.
[uredi - уреди] Nepotpuna bibliografija
- 1960 Das Feuerschiff
- 1968 Deutschstunde
- 1973 Das Vorbild
- 1978 Heimatmuseum
- 1985 Exerzierplatz
- 1990 Die Klangprobe
- 1994 Die Auflehnung
