Osnovni elementi

From Wikipedia

Osnovni elementi

	Vazduh
Vatra	Etar	Voda
	Zemlja

Kina

Drvo (木) | Vatra (火)
Zemlja (土) |
Metal (金) | Voda (水)

Hinduizam i Budizam

Vayu / Pavan — Vazduh / Vetar
Agni / Tejas — Vatra
Akasha — Etar
Prithvi / Bhumi — Zemlja
Ap / Jala — Voda

Osnovni elementi predstavljaju koncept koji su mnogi stari filozofi koristili kako bi objasnili strukturu prirode. Grčka verzija ovih ideja potiče iz presokratske filozofije i prisutna je tokom celog srednjeg veka i renesanse te je stoga snažno uticala na evropsku filozofsku misao, nauku i kulturu. Taj je koncept, međutim, postojao još na starom istoku, a bio je prilično rapiren u Indiji i Kini, gde je predstavljao jedno od temeljnih načela budizma i hinduizma, posebno u jednom ezoteričnom kontekstu.

Savremeni naučni periodni sistem elemenata te koncept sagorevanja (vatre) mogu se smatrati naslednicima ovakvih starih koncepata.

[uredi - уреди] Antička Grčka

Četiri osnovna elementa u grčkoj misli jesu vatra, zemlja, vazduh i voda. Oni su u antičkoj filozofiji, nauci i medicini predstavljali elemente kosmosa pomoću kojih se ostvaruje pojavna ili suštinska egzistencija svih postojećih stvari i od kojih se te stvari sastoje. Grčka reč za element (στοιχεῖον) doslovbo znači "slog" – osnovna jedinica od koje se sastoji svaka reč.

Platon kaže da koncept osnovnih elemenata potiče od presokratskih filozofa koji su pripadali tzv. jonskoj školi. Od tih je filozofa Empedokle bio prvi koji je popisao sva četiri elementa, koje je nazvao "korenima", dok su termin στοιχεῖον uveli tek kasniji mislioci.

Vatra je topla i suva.
Zemlja je hladna i suva.
Vazduh je topao i vlažan.
Voda je hladna i vlažna.

Jedan klasičan dijagram (predstavljen desno) daje jedan kvadrat uokviren u drugom kvadratu, pri čemu uglovi većeg kvadrata predstavljaju osnovne elemente, a uglovi manjega njihove kvalitete.

Prema Galenu, ove je elemente koristio Hipokrat pri opisivanju ljudskog tela povezujući ih sa četiri temperamenta: žuta žuč (vatra), crna žuč (zemlja), krv (vazduh) i flegma (voda).

Neki antički kosmolozi ovima su dodavali i peti element, koji su nazivali etar ili kvintesencija. Ovih pet elemenata ponekada je povezivano sa pet platonovskih tela. Pitagorejci su za peti element uzeli ideju, pa su početnim slovima naziva ovih pet elemenata nazvali spoljne uglove njihovog pentragrama.

Aristotel je etar dodao kao kvintesenciju, smatrajući da su vatra, zemlja, vazduh i voda zemaljski i stoga kvarljivi elementi, a da pošto se nikakve promene nisu opazile u nebeskoj sferi, zvezde se ne mogu sastojati od bilo kojeg od ova četiri elementa, nego moraju biti napravljene od neke drugačije i nepromenljive tvari. Termin etar ponovo su u upotrebu uveli krajem 19. veka fizičari da bi njime označili pretpostavljenu nevidljivu tvar koja prožima univerzum – tzv. svetlonosni etar.