Miloš Crnjanski
From Wikipedia
Miloš Crnjanski
(1893-1977)
Miloš Crnjanski je roden 1893. godine u mestu Congradu u Madarskoj. Osnovnu školu je završio u Pancevu, gimnaziju u Temišvaru, a studije na filozofskom fakultetu koje je zapoceo u Becu, završio je u Beogradu posle rata. Za vreme Prvog svetskog rata bio je vojnik u austrijskoj vojsci. Rat je ostavio dubok trag u njegovoj licnosti i odrazio se u njegovom stvaralaštvu, narocito zbog cinjenice da se borio protiv pripadnika svoga naroda. U književni život se ukljucio krajem rata u Zagrebu, gdje je objavio najveci deo svoje lirike. Po prelasku u Beograd poceo je aktivno da unapreduje srpsku književnost: urednik je prvog modernistickog casopisa "Dan", ucestvuje u modernistickim grupama i kružocima, pisac je jednog od manifesta modernizma "Objašnjenje Sumatre", postaje vodeci medu posleratnim pesnicima, te sastavlja antologiju kineske i japanske lirike. Desnicarski casopis "Ideje" je uredivao 1935. godine. Godine 1926. Crnjanski je u Vršcu izašao na dvoboj. Dantes je bio Tadija Sondermajer. Crnjanski je svojim belim rukavicama ispljuskao po licu petoricu vazduhoplovnih oficira. Cetvorica su odbili da se tuku. Sondermajer, koji je na solunskom frontu oborio tri protivnicka aviona, nije se sažalio na pesnika i pristao je na dvoboj. Svedoci Crnjanskog bili su Dušan Matic i Branko Gavela. Sva trojica su u Vršac stigla rano i odsela u hotelu "Srbija". Ujutru, na zakazanom mestu, Crnjanski je imao pravo prvog pucnja. Pesnik je pogodio lišce, oblake, ali ne i Sondermajera.Oficir je mirno nanišanio u Crnjanskog i tri puta neuspješno pokušao da povuce oroz. Pištolj je bio ispravan, ali oficir nije znao kako se puca iz starinskog pištolja porodice Dunderski. On je, naime, ujesto oroza hvatao kitnjasti sedefni ukras koji se nalazio ispred njega. Sreca za pesnika i za nas. Usledili su brojni sudski procesi, posle kojih je Crnjanski, 1935. godine, otišao u London. U Engleskoj je završio još nekoliko koledža (filmska režija, dramaturgija, spoljna trgovina), ali za njega nije bilo posla. Pokušao je da bude hotelijer, recepcionar, raznosac knjiga, obucar, ali bez uspeha. Sedi u podrumu jedne knjižare za cetiri funte nedeljno. Kod konjušara bivše vicekraljice Indije dobija skroman stan. Tu je pisao "Drugu knjigu Seoba" dok je njegova supruga Vida pravila lutke. "One su bile tako lepe i ništa nije bilo lepo osim njih," kaže Crnjanski. Popodne bi on odlazio u šetnju. "Moja žena je mislila da cu poludeti. Vracao sam se popodne iz pustih parkova i govorio: Pavle odbija da umre. Koji Pavle, pitala je. Pavle Isakovic." Iz Londona se vratio 1965. godine, kada je cuo da se njegova dela ponovo objavljuju u domovini. Kada je došao, rekao je: "Došao sam ovde da sanjam na šest jezika. Ne bojim se smrti, ja sam vec toliko puta umirao. Moja prva smrt bila je moje rodenje." Crnjanski nije govorio šest, nego osam jezika: madarski, nemacki, engleski, francuski, italijanski, portugalski, španski i ruski. I pored toga, u Pancevu su, vec cuvenom književniku, po povratku iz Londona, dali da dacima predaje gimnastiku. Miloš Crnjanski je napisao: -zbirku pesama "Lirika Itake"; -poemu "Stražilovo"; -kratak lirski roman "Dnevnik o Carnojevicu"; -putopise "Ljubav u Toskani", "Pisma iz Pariza"; -romane "Seobe", "Druga knjiga Seoba", "Roman o Londonu". Crnjanski je umro 1977. godine, ali to nije njegova konacna smrt. Živece dok god živi u delima, u jeziku i u nama.
