Islamski kalendar

From Wikipedia

Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Islamski · ISO · Kineski

Tipovi kalendara

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Iranski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski

(Predloženi kalendari:) 30×11 · CCC&T · Holocenski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Dio serije članaka vezanih uz

Islam

Historija islama

Vjerovanja i običaji

Jedinstvo Boga
Ispovijedanje vjere
Molitva • Post
Hodočašće • Dobročinstvo

Važne ličnosti

Muhamed • Alija
Abu Bakr • Umar
Kuća Muhamedova
Muhamedovi drugovi
Islamski proroci

Tekstovi & zakoni

Kuran • Hadis
Pravo • Teologija
Biografije Muhameda
Šerijat

Grane islama

Suniti • Šijiti • Ibadi

Društveni aspekti

Škole • Teologija
Filozofija • Nauka
Umjetnost • Arhitektura • Gradovi
Kalendar • Praznici
Žene • … u Kuranu
Vođe • Politika
Islamizam • Liberalizam • Sufizam

V. također

Islamski rječnik

Ovaj okvir: vidi • diskusija • uredi

Islamski kalendar ili Muslimanski kalendar (arapski: التقويم الهجري; at-taqwīm al-hijrī; persijski: تقویم هجري قمری taqwīm-e hejri-ye qamari; poznat i kao Hidžri(jski) kalendar) je kalendar koji se koristi za datiranje događaja u mnogim muslimanskim zemljama i univerzalno za određivanje islamskih svetih dana.

To je lunarni kalendar sa 12 lunarnih meseci u svakoj godini, koja traje oko 354 dana. Pošto je ovakva godina oko 11 dana kraća od solarne godine, islamski dani su, mada fiksni po svom kalendaru, svake solarne godine oko 11 dana ranije, npr. u odnosu na gregorijanski kalendar. Islamske godine se takođe nazivaju godine Hidžre, pošto je prva godina bila ona tokom koje se dogodila Hidžra—seoba proroka Muhameda iz Meke u Medinu. Zato je svaka numerisana godina označena sa H ili AH, ovo drugo je od latinskog Anno Hegirae ("u godini Hidžre").^[1]U našim krajevima se takođe može reći Hidžretska godina tj. H.G.

Tekuća islamska godina (približno od 10. januara/siječnja do 28. decembra/prosinca 2008.) je 1429 AH.

Islamski kalendar je lunarni (mjesečev) kalendar. On se za protok vremena ravna prema mjesečevim mjenama. Jedna puna mjesečeva mjena (transformacija od mjeseca mlađaka na nebu do punog mjeseca i potom opet do mlađaka) označava protok jednog mjeseca po kalendaru.

Za početak islamskog kalendara uzima se Hidžra, preseljenje Muhammeda a.s. iz Meke u Medinu usljed progona i pritisaka koje su nad njim vršili idolopoklonici iz njegovog rodnog grada.

Sadržaj/Садржај

1 Istorija
- 1.1 Predislamski kalendar
2 Hidžra
- 2.1 Ukidanje interkalacije
3 Mjeseci
4 Dani
5 Numerisanje godina
6 Osmatranje Hilala, izračunavanje datuma i nejednaki datumi/nadnevci među regionima
7 Značajni dani
8 Korelacije
9 Upotreba
10 Takođe pogledati
11 Reference originala
12 Spoljne poveznice
- 12.1 Konverteri

[uredi - уреди] Istorija

[uredi - уреди] Predislamski kalendar

Arabijski prethodnik islamskog kalendara je bio lunisolarni kalendar, koji je takođe imao lunarne mesece, ali je i bio usklađen sa godišnjim dobima umetanjem dodatnog, interkalarnog, meseca kada je to bilo potrebno. Da li je taj interkalarni mesec (nasi) umetan u proleće, kao što je slučaj kod hebrejskog kalendara, ili u jesen, stvar je debate. Jedna pretpostavka je da je interkalarni mesec dodavan između 12-tog meseca (meseca predislamskog Hadža i prvog meseca (Muharram) ove predislamske godine. Dva Rabi' meseca ukazuju na ispašu a današnja kišna sezona u Meki (samo malo manje sušna nego uobičajeno), koja bi podstakla rast trave za ispašu, je tokom jeseni. Ovo bi impliciralo da je predislamska godia počinjala blizu jesenje ravnodnevice. Međutim, kišna sezona je mogla biti drugačija u vreme kada su imena nastala (pre Muhamedovog vremena) ili je kalendar mogao biti uvezen iz drugog regiona koji je imao takvu kišnu sezonu. Pored toga, Arapi su imali mesece u kojima je ratovanje bilo zabranjeno. Zato su koristili prestupni mesec da manipulišu vreme ovih meseci. Zbog toga Kuran zabranjuje takve manipulacije, pa ni prestupni mesec više nije bio dozvoljen, čime je kalendar odvojen od godišnjih doba.

[uredi - уреди] Hidžra

Nakon Muhamedovog dolaska (Hidžre) u grad Medinu, njegovi pratioci us tu godinu nazvali svojom prvom godinom. U to vreme je bio običaj da se kalendar počinje nekim događajem. Npr., kada je vojska vladara Abrahe umarširala u Meku sa slonovima, da bi uništila Kabu, a zatim tu vojsku navodno uništio Alah, Arapi su tu godinu nazvali Godinom slona, u skladu s tim događajem.

Muhamedov dolazak u Medinu je bila prva pobeda za muslimane. Oni su po prvi put dobili pravo da vode zemlju na osnovu islamskih učenja, predvođeni samim Muhamedom. Muslimanima je bilo prirodno da godinu Muhamedovog dolaska u Medinu nazovu prvom godinom. Ni Muhamed ovo nije zabranio, pa su od tada računali svoje godine po Hidžri.

Abu-Musa al-Asha'ari, jedan od zvaničnika drugog kalifa, Umara (ili Omara) u Basri, je 21. AH izvestio da je stiglo pismo od Omara bez naznačenog datuma/nadnevka. Ovo je Omara navelo da uvede kalendarski sistem za muslimane. Sazvao je čuvene Muhamedove pratioce, poput Alija, na sastanak, kako bi dobio njihova mišljenja o pogodnom kalendaru za muslimane. Neki su predložili Mesijin kalendar, kojeg su već mnogi sledili. Neki drugi su sugerisali da se kalendar počne Muhamedovim rođendanom. Ovo je odbačeno, jer su početne tačke ta dva kalendarska sistema bile nejasne.

Došlo se do toga da islamski kalendar treba početi na nedvojben datum i to onaj kojeg mnogo ljudi poznaje. Pominjani su datum Muhamedove smrti i dolazak Muhameda u Medinu. Omar se odlučio za ovo drugo rešenje, ne samo zato što je to bio izuzetno značajan događaj za koji su znali skoro svi muslimani, već i zato što su Muhamedovi pratioci već iz navike počinjali kalendar od tog datuma.

Drugo pitanje je bilo koji će mesec biti prvi u godini. Neki su predložili Ramadan a drugi Rajab, jer su Arapi glorifikovali taj mesec pre Islama. Uthman Ibn Affan je sugerisao da se kalendar počne mesecom Muharram-om, jer je već bio običaj da se godina počinje tim mesecom, nakon povratka hodočasnika sa hadžiluka. S ovim su se svi složili.

Time su ozvaničene već ustaljene prakse, prvi dan islamskog kalendara je 1. Muharem (16. jul/srpnja 622 n.e.) u godini Muhamedovog dolaska u Medinu, poznatom kao Hidžra, po čemu se i kalendar naziva Hidžra kalendar.

[uredi - уреди] Ukidanje interkalacije

U devetoj godini posle Hidžre, kako je dokumentovano u Kuranu, sura 9:36-37, Allah je otkrio zabranu prestupnog meseca (prevod Tomislava Dretara [1]):

Da, broj mjeseci, za Boga, jest dvanaest mjeseci upisanih u Knjigu Božju, na dan kad on stvori nebesa i zemlju. Četiri od njih su sveti. Takva je nepromjenjiva vjeroispovijed. Ne činite nažao sami sebi tijekom tog vremena. Potucite potpuno mnogobožce, kao što oni vas tuku potpuno, I znajte da je Bog s onima koji se njega boje.

Umetnuti mjesec samo je suvišak nevjernosti; nevjernici se zabluđuju ovako: oni ga proglašavaju ne-svetim, jedne godine, potom, slijedeće godine, oni ga proglašavaju svetim, da bi se uskladili s brojem mjeseci koje je Bog proglasio svetim. Oni tako proglašavaju ne-svetim Ono što je Bog proglasio svetim. Njihova loša djela im se čine lijepim, ali Bog ne usmjerava nevjerne ljude.

Muhamed je ponovio zabranu tokom Oproštajne propovedi na planini Arafat, tokom Oproštajnog hodočašća u Meku, 9. Dhu al-Hijja-e 10 AH. U njoj takođe pominje da se "vreme okrenulo onako kako je bilo na dan kada je Bog stvarao Nebo i Zemlju". Pošto je sledeća godina počela prvim mladim mesecom posle prolećne ravnodnevice, smatra se i da je predislamski kalendar mogao počinjati oko te tačke (i babilonska nova godina i početak hebrejske verske godine su takođe bili oko prolećne ravnodnevice).

Muhamed u Propovedi pominje i zabranjene mesece; tri su uzastopna: Dhu al-Qi'dah, Dhu al-Hijjah i Muharram, čime je isključen interkalarni mesec pre Muharema. Preostali, usamljeni, zabranjeni mesec je Rajab. Ovi meseci su se smatrali zabranjenim i u novom islamskom kalendaru, kao i u starom paganskom kalendaru Meke, mada se islamski učenjaci spore da li su zadržali "zabranjen" status i posle osvajanja Meke.

Pošto je broj i položaj prestupnih meseci između 1. i 10. AH (622-632 n.e.) neizvestan, datume po zapadnom kalendaru za događaje u tom periodu treba gledati s oprezom, jer mogu biti pogrešni za jedan, dva ili čak tri lunarna meseca.

[uredi - уреди] Mjeseci

Nazivi meseci u islamskom kalendaru na arapskom:^[2]

Muharram محرّم (duži oblik: Muḥarram ul Ḥaram)
Safar صفر (Ṣafar ul Muzaffar)
Rabi' al-awwal (Rabī' I) ربيع الأول
Rabi' al-thani (ili Rabī' al Thānī, ili Rabī' al-Akhir) (Rabī' II) ربيع الآخر أو ربيع الثاني
Jumada al-awwal (Jumādā I) جمادى الأول
Jumada al-thani (ili Jumādā al-akhir) (Jumādā II) جمادى الآخر أو جمادى الثاني
Rajab رجب (Rajab al Murajab)
Sha'aban شعبان (Sha'abān ul Moazam)
Ramadan رمضان (ili Ramzān, duži oblik: Ramaḍān ul Mubarak)
Shawwal شوّال (Shawwal ul Mukarram)
Dhu al-Qi'dah ذو القعدة
Dhu al-Hijjah ذو الحجة

Uobičajeniji izgovor na našim prostorima:

Muharrem ul Haram (ili skraćeno Muharrem) - محرّم

Safer - صفر

Rebi-ul-evvel (Rebi' I) - ربيع الأول

Rebi-ul-ahir (Rebi' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني

Džumade-l-ula (Džumade I) - جمادى الأول

Džumade-l-uhra (Džumade II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني

Redžeb - رجب

Ša'ban - شعبان

Ramazan - رمضان

Ševval - شوّال

Zu-l-ka'de - ذو القعدة

Zu-l-hidždže - ذو الحجة

Najpoštovaniji mesec je Ramadan (Ramazan). Od muslimana se tada očekuje uzdržavanje od hrane, pića i seksa tokom časova obdanice ovog meseca.

[uredi - уреди] Dani

Islamska sedmica je slična jevrejskoj/židovskoj, kao i srednjovekovnoj hrišćanskoj, sve su na isti način nabrajale sedmične dane. "Prvi dan" islamske sedmice odgovara nedelji iz planetarnog tjedna. Islamski i jevrejski dani počinju zalaskom Sunca, a srednjovekovni i planetarni dani sledeće ponoći.^[3] Muslimani se sastaju u džamiji radi bogosluženja, u podne "dana okupljanja", koji odgovara šestom danu jevrejske i srednjovekovne hrišćanske sedmice, odn. petku planetarne nedelje. U sledećem popisu "yaum يوم" znači "dan".

Nedelja: yaum al-ahad يوم الأحد (Prvi dan)

Ponedeljak: yaum al-ithnayn يوم الإثنين (Drugi dan)

Utorak: yaum ath-thalatha' يوم الثُّلَاثاء (Treći dan)

Srijeda: yaum al-arba`a' يوم الأَرْبعاء (Četvrti dan)

Četvrtak: yaum al-khamis يوم الخَمِيس (Peti dan)

Petak: yaum al-jum`a يوم الجُمْعَة (Džuma)

Subota: yaum as-sabt يوم السَّبْت

[uredi - уреди] Numerisanje godina

Prema islamskoj tradiciji, Abraha, guverner Jemena, tada provincije hrišćanske kraljevine Aksum (Etiopija), pokušao je da vojskom, u kojoj se nalazilo i nekoliko slonova, uništi Kabu. Napad je bio neuspešan, ali je po tadašnjem običaju, ta godina nazvana Godina Slona. Te godine je rođen Muhamed (videti suru 105, Al-Fil - "Slon"). Većina tu godinu poistovećuje sa zapadnom godinom 570. a manjina sa 571. Kasnije godine su numerisane od Godine Slona.

Omar, drugi kalif, je 17. AH (638. n.e.) počeo da broji godine islamskog kalendara od godine Hidžre, koja je postdatirana AH 1. Prvi dan prvog meseca (1 Muharram) te proleptičke islamske godine, tj. nakon uklanjanja svih prestupnih meseci između Hidžre i Muhamedove zabrane istih devet godina kasnije, odgovara 16. julu/srpnja 622 (sama seoba se dogodila u septembru/rujnu).^[1] Prvi sačuvani primer upotrebe Hidžrijskog kalendara je na jednom papirusu iz Egipta iz godine 22 AH (642/43.).

Približna formula za konverziju jedne ere u drugu:

$C \approx \frac{32H}{33} + 622$

$H \approx \frac{33(C - 622)}{32}$

C (Gregorijanski kalendar), H (Islamski kalendar)

[uredi - уреди] Osmatranje Hilala, izračunavanje datuma i nejednaki datumi/nadnevci među regionima

Najmanje jednom se dogodilo u prvom islamskom stoleću^[4] da su muslimani u Medini i Šamu postili nezavisno jedni od drugih nakon sopstvenih opažanja srpa mladog Meseca (Hilâl na arapskom).

Svaki mesec ima 29 ili 30 dana, ali obično ne u prepoznatljivom redosledu. Tradicionalno, prvi dan meseca (dan počinje zalaskom Sunca) je onaj na koji prvi put ugledamo srp mladog Meseca, malo nakon zalaska Sunca. Ako hilal nije opažen odmah nakon 29. dana meseca, bilo zbog oblačnosti ili zbog prevelike osvetljenosti zapadnog neba, onda tim zalaskom Sunca počinje 30. dan meseca. Hilal mora videti jedan ili više poverljivih ljudi, koji zatim o tome svedoče pred verskim liderima. Islam će nekoliko vekova biti na čelu astronomske nauke zahvaljujući potrebi da se odredi dan kada će biti najverovatnije opažanje hilala.

Ova tradicionalna praksa se i dalje sledi u nekim delovima sveta (npr. Indija, Pakistan i Jordan). U većini muslimanskih zemalja slede se astronomska pravila koja omogućavaju da se kalendar odredi unapred, što u tradicionalnom metodu nije slučaj. Malezija, Indonezija i još neke počinju mesec zalaskom Sunca prvog dana kada Mesec zalazi posle Sunca. U Egiptu je to specifikovano na pet minuta između ta dva događaja.

Mesec zalazi sve kasnije kako idemo na zapad, što znači da je za zapadnije muslimanske zemlje verovatnije da će slaviti neke praznike dan ranije nego istočne.

[uredi - уреди] Kalendar Umm al-Qura

Zvanični Umm al-Qura kalendar Saudi Arabije je donedavno koristio značajno drugačiji astronomski metod [2]. Pre 1420. AH (tj. pre 18. aprila 1999.), ako je starost Meseca o zalasku Sunca u Rijadu bila najmanje 12 sati, onda je dan koji se završavao tim zalaskom bio prvi dan meseca. Zbog ovoga su Saudijci često slavili svete dane jedan pa i dva dana pre ostalih muslimanskih država, uključujući i dan Hadžiluka, koji se mogao datirati samo po saudijskom načinu, jer je Meka u Saudi Arabiji. Tokom jedne godine 1970-tih, različite muslimanske zemlje su okončale ramazan na četiri uzastopna dana. Počevši od 1420. AH (1999-2000 n.e.) proslave su postale jednolikije. Tokom 1420-22. AH, ako je Mesec zašao posle Sunca u Meki, onda je dan koji je počinjao tim zalaskom Sunca bio prvi dan saudijskog meseca, što je u suštini isti princip koji se koristi u Maleziji, Indoneziji i drugde (s izuzetkom mesta osmatranja). Od početka 1423. AH (16.3. 2002.), pravilo je pojašnjeno zahtevom da se pre zalaska Sunca dogodi još i geocentrična konjunkcija Sunca i Meseca. Ovim se osigurava da je Mesec prošao pored Sunca u trenutku zalaska, mada nebo još može biti prejako osvetljeno da bi se zaista video srp Meseca. Strogo uzevši, kalendar Umm al-Qura je zamišljen samo za građanske svrhe. Njegovi tvorci su svesni činjenice da se prvo vizuelno opažanje Mesečevog srpa (hilala) može dogoditi i dva dana nakon onog izračunatog po ovom kalendaru. Od 1419. AH, saudijska vlada je uspostavila nekoliko zvaničnih komiteta za opažanje hilala. Ipak, verske vlasti iste zemlje takođe dozvoljavaju svedočanstvo manje iskusnih posmatrača, tako da često objavljuju viđenje Mesečevog srpa na dan kada niko od zvaničnih komiteta ne može videti srp.

Ovo naročito važi za najvažnie datume islamskog kalendara - početak i kraj Ramadana (meseca posta) i početak Dhu al-Hijja-e (meseca godišnjeg hodočašća u Meku). Ako muslimanski muški stanovnik (dvojica u slučaju kraja Ramadana) vidi mladinu 29. dana prethodnog meseca i ako verske vlasti prihvate ovo opažanje, onda se presuđuje da je stigao novi mesec, iako zvanični Umm al-Qura kalendar ukazuje da je to 30. dan starog meseca. Ovo može promeniti konkretni početak i/ili kraj posta ili vreme hodočašća. Ovo se događa povremeno, npr. 1428 AH (2007-08), kada su meseci Shawwal i Dhu al-Hijja počeli dan ranije nego što je to predvideo Umm al-Qura kalendar.

Nedavno^[5] su i neka severnoamerička i evropska muslimanska tela objavila da će u budućnosti slediti kalendar Umm al-Qura za regulisanje islamskih dana.

[uredi - уреди] Tabularni islamski kalendar

Postoji varijacija islamskog kalendara, poznata kao tabularni islamski kalendar u kojem su meseci određeni aritmetičkim pravilima umesto osmatranjem ili astronomskim proračunima. On ima 30-godišnji ciklus sa 11 prestupnih godina od 355 dana i 19 godina od 354 dana. Dugoročno je tačan do jednog dana u oko 2500 godina. Kratkoročno, odstupa oko dan ili dva.

[uredi - уреди] Kuvajtski algoritam

Microsoft koristi tzv. Kuvajtski algoritam za pretvaranje gregorijanskih datuma/nadnevaka u islamske. Majkrosoft tvrdi da se radi o statističkoj analizi istorijskih podataka iz Kuvajta^[6], ali zapravo se radi o varijanti tabularnog kalendara.^[7]

[uredi - уреди] Značajni dani

Dole su navedeni važni datumi/nadnevci u islamskoj (hidžrijskoj ili hidžretskoj) godini (Muslimanski praznici). Datumi po gregorijanskom su približni, jer je islamski kalendar u osnovi osmatrački; pravi dan se može razlikovati za jedan ili dva dana:

svaki petak - (dan kada je stvoren Adam) naročita molitva (Džuma) i imamova propoved, posebno je značajan poslednji petak u Ramadanu
1 Muharram - Islamska nova godina - 10.1. 2008. (1429. AH); 29.12. 2008. (1430. AH); 18.12. 2009 (1431. AH).
10 Muharram - Jevmi Ašura; godišnjica mučeništva imama Huseina (sina imama Alija) i njegovih sledbenika, naročito važno za šiite - 19.1. 2008.; 7.1. 2009.; 27.12. 2009.;

12 Rabiul Awal - Milad un Nabi (Mevlud) za sunitske muslimane (rođenje Muhameda a. s.) - 20.3. 2008.; 9.3. 2009.; 26.2. 2010.;
17 Rabiul Awal - Milad un Nabi za šiitske muslimane

5 Rajab - 1. mubarek noć – Lejletu-r-regaib
13 Rajab - Rođendan imama Alija, Muhamedovog rođaka i zeta - 17.7. 2008.; 6.7. 2009.; 25.6. 2010.;
26 Rajab - 2. mubarek noć – Lejletu-l-Mi'radž – Dan Vakifa - 30.7. 2008.; 19.7. 2009.; 8.7. 2010.;
27 Rajab (Isra i Miradž) - "Noć putovanja i uznesenja", kada se veruje da je Muhamed putovao na najvišu nebesku sferu i dogovorio pet dnevnih molitvi umesto pedeset

14 Sha'aban - 3. mubarek noc – Lejletu-l-berat - 17.8. 2008.; 6.8. 2009.; 26.7. 2010. - "Noć slobode od vatre", noć božanskog blagoslova za muslimane

1 Ramadan (prvi dan posta) - 2.9. 2008.; 22.8. 2009.; 11.8. 2010.;
17 Ramadan - Jevmi Bedr (Bitka na Bedru - prva Muhamedova i muslimanska vojna pobeda, u martu/ožujku 624.) i Dan Dijaspore
21 Ramadan (Smrt imama Alija) - 22.9. 2008.; 11.9. 2009.; 31.8. 2010.;
Poslednja trećina Ramadana
26 Ramadan - uoči Laylat al-Qadr-a - "Noć Sudbine", kada je počelo otkrivanje Kurana
27 Ramadan (Nuzul Al-Qur'an) (17 Ramadan u Maleziji) - 28.9. 2008.; 17.9. 2009.; 6.9. 2010.;

1 Shawwal (Eid ul-Fitr ili Ramazanski bajram) - prvi dan: 2.10. 2008.; 21.9. 2009.; 10.9. 2010.;

8-10 Dhu al-Hijjah - Hadžiluk u Meki;
9. Dhu al-Hijjah - Dan stajanja na Arafatu
10 Dhu al-Hijjah Eid ul-Adha ili Kurban bajram - prvi dan: 9.12. 2008.; 28.11. 2009.; 17.11. 2010.;

[uredi - уреди] Korelacije

Vrlo približna konverzija između hidžretske i naše ere je data gore. Unutar gregorijanske godine 2008. se u potpunosti nalazi hidžretska 1429. Da islamska godina bude potpuno obuhvaćena gregorijanskom, dešava se svakih 33 ili 34 islamske godine (32 ili 33 gregorijanske godine). U tabeli su dati primeri takvih godina. Obratite pažnju da opada brojčana razlika između gregorijanske i hidžretske godine, tako da će 20874. gregorijanska godina u potpunosti obuhvatiti istobrojnu islamsku godinu.

Islamska godina unutar gregorijanske godine
Islamska	Gregorijanska	Razlika
1127	1715	588
1161	1748	587
1194	1780	586
1228	1813	585
1261	1845	584
1295	1878	583
1329	1911	582
1362	1943	581
1396	1976	580
1429	2008	579
1463	2041	578
1496	2073	577
1530	2106	576
1564	2139	575

[uredi - уреди] Upotreba

Islamski kalendar je pre svega korišćen u verske svrhe a ponekad i u zvanične. Međutim, zbog čisto lunarne prirode kalendara, on ne može biti korišćen u poljoprivredne svrhe, pa su tokom istorije islamske zajednice za to koristile druge kalendare: egipatski kalendar je bio dosta raširen u islamskim zemljama, a u različitim zemljama i iranski kalendar i otomanski kalendar iz 1789. (modifikovani julijanski kalendar). Ovim lokalnim solarnim kalendarima je opao značaj nakon skoro univerzalnog usvajanja gregorijanskog kalendara za građanske svrhe. Sada je Saudi Arabija jedina muslimanska zemlja koja koristi islamski kalendar u svakodnevne službene svrhe.^[8]

[uredi - уреди] Takođe pogledati

Javanski kalendar
Iranski kalendar

[uredi - уреди] Reference originala

↑ ^1.0 ^1.1 Template:Cite encyclopedia
↑ Template:Cite encyclopedia
↑ Trawicky (2000) p. 232
↑ Sunan al-Tirmidhi
↑ Ramadan and Eid announcement by the Fiqh Council of North America (revised)
↑ Hijri Dates in SQL Server 2000
↑ The "Kuwaiti Algorithm" (Robert van Gent)
↑ Glassé, Cyril (2001). The New Encyclopedia of Islam, pp. 98-99. Rowman Altamira. ISBN 0759101906.

[uredi - уреди] Spoljne poveznice

(na engleskom:)

[uredi - уреди] Konverteri

See also ebooksgratis.com: no banners, no cookies, totally FREE.