Rodijum
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Rodijum (Rh, grčki - rhodium) - je metal VIIIB grupe. Ima 34 izotopa čije se atomske mase nalaze između 94-112. Postojan je samo izotop 103 koji predstavlja 100% prirodnog sastava izotopa rodijuma. Rodijum je dobio ime po grčkoj riječi rhodon što znači ruža. Otkriven je 1803 godine od strane W.H. Wollastona u Londonu. U Zemljinoj kori je zastupljen u veoma maloj količini od 10-4 ppm (eng. parts per million).
Sadržaj |
[uredi] Dobivanje
Dobija se iz nekih ruda bakra i nikla u kojima se nalazi oko 0,1% rodijuma.
[uredi] Osobine
U čistom obliku je sjajan, srebrnosiv metal. Ne rastvara se u kiselinama uključujući i zlatotopku, ali reaguje sa hlorom na povišenoj temperaturi i sa pušljivom sumpornom kiselinom. Tačka topljenja rodijuma je 1963°C.[1]
[uredi] Upotreba
Upotrebljava se za električne kontakte, hirurške instrumente, reflektore. Najvažnije legure su sa platinom.
[uredi] Reference
- ↑ J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill, 2002 ISBN 978-0071360760
