Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Малтешки ред - Википедија

Малтешки ред

Од Википедија, слободна енциклопедија

Малтешкиот ред бил создаден уште пред да започнат крстоносните војни од страна на бенедиктските браќа на чело со Жерар во 1080 година во денешна Палестина како втор рицарски орден по Редот на темпларите.

Содржина

[уреди] Улога на редот

Самиот ред бил формиран се со цел да им се помага на повредените во војната во Ерусалим и Светата земја. Овој ред официјално бил признат и од страна на папа Паскал II и папа Евгениј III во 1113 и 1153 година. Самиот витешки ред бил реорганизиран во 1118 година од страна на Реимонд де Пуи. Членовите на овој ред немале право да се оженуваат. Тие морале да исполнуваат многу услови за да се одржат во редот. Така на пример, членовите на овој орден морале исто така да дадат заклетва на послушност, скромност како и дека ќе се борат со оружје во рака против "противниците на крстот и христијанството". Витезите не само што требало да се грижат за болните и бедните, туку требало и да служат во војните походи. Редот бил подчинен под папата и само од него можел да добива права и должности.

[уреди] Грб на редот

Грбот на малтискиот ред се состоил од бел железен крст во црна позадина. Но, по нивното преместување на седиштето од Ерусалим во Малта, тие го промениле и својот грб, кој е до ден денес во употреба. Тој денес се состои од сребрен малтешки крст со црвен штит.


[уреди] Имиња на редот

Официјалното име на овој витешки ред е "Ordo militiae S. Johannis Baptistae hospitalis Hierosolimitani", а рицарите во почетокот се нарекувале јованисти по Свети Јован Крстител, а потоа и болничари од англискиот збор hospital кој во превод на македонски јазик значи болница или гостоприемливост. Името Малтешки витези го добиле кога се преселиле во Малта.

[уреди] Преместувања на редот

По паѓањето на Ерусалим и предавањето на градот на султанот Саладин, овој ред преминал на Кипар, а потоа и на Родос. Кога турците го освоиле Родос во 1552 година, царот на Светото Римско царство, Карло V решил дека е потребно повторно орденот да се премести. Така, тие се преселиле во Малта во 1530 година. По опсадата на островот во 1565 година, на островот бил изграден и нов град наречен по големиот мајстор на витешкиот ред Жан Де Ла Валета. Одтука, денешната престолнина на Малта се вика Ла Валета или само Валета. Кога Наполеон Бонапарта ја освоил Малта на својот поход кон Египет во 1798 година, витезите се преселиле во Рим.

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com