Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Крикет - Википедија

Крикет

Од Википедија, слободна енциклопедија

Оваа статија се однесува на спортот крикет. За други значења видете Крикет (појаснување)
Крикетскиот стадион во Сиднеј (SCG) каде што се игра спортот на лето
Крикетскиот стадион во Сиднеј (SCG) каде што се игра спортот на лето

Крикет е спорт во кој треба да се удри топче со палка. На прв поглед е сличен со безболот од САД, но во суштина е многу постар. Крикетот за прв пат се споменува во документ од 16 век, според кој бил игран во Англија. На професионално ниво се игра во следниве држави: Австралија, Англија, Бангладеш, Зимбабве, Индија, Јужна Африка, Кенија, Нов Зеланд, Пакистан, Шри Ланка, Западни Инди, ...

Содржина

[уреди] Игра

Еден натпревар трае цел ден, а некогаш и 5 дена. Еден тим за крикет се состои од 11 играчи кои посебно се обидуваат да добијат поени. Поените се добиваат со трчање откако ќе биде удрено топчето. Играчот со палка се рачуна за изваден откако играч од спротивниот тим ќе го фати топчето што го удрил, без да топне на земјата. Исто така, еден играч може да биде изваден доколку дозволи напаѓач со топче од спротивната страна да му ги удри стапчињата.

Дарен Гох
Дарен Гох
портите во крикет
портите во крикет

[уреди] Правила

Крикетот е игра која ја играат две единаесеточлени екипи. Екипите се менуваат во улогата на удирачи и чувари на полето. Во текот на секое коло (inning) удирачката страна се обидува да освои бодови со трчање помеѓу порти (wicket): чуварите на полето се обидуваат да ја срушат портата. Натпреварот се состои од едно или две кола за секоја страна.

Удирачот носи заштитен шлем од фиберглас или метал. Ракавиците на удирачот даваат добра заштита, сигурност во истовремено добриот зафат и замавнување со палката. Чевлите можат да имаат крамбови или гумен ѓон. Штитниците на нозете носи и удирачот (batsman) и фаќачот (wicketkeeper).

[уреди] Опрема

Играчите по традиција носат бели или светли кошули, панталони и џемпер. Облека во боја се носи на некои едноставни натпревари. Палката се изработува од дрво (врба); Дршката и е од трска, преслечена со гума. Должина на палката е 96,5 цм. Портата се состои од 3 летви (stumps) на кои се поставени две пречки (bails). Ширина на портата е 22.86 цм. Ракавиците на фаќачот се подебели, поставени и поголеми од оние на удирачот.

[уреди] Топка

Топката за крикет е направена од плута и волна, а преслечена е од црвена кожа.

[уреди] Поле

Полето (pitch) е просторот помеѓу две порти, кои меѓусебно се оддалечени 20,12 метри.

[уреди] Терен

Ливадата која го опкружува полето за игра може да биде со било која големина. Таа на долната слика се прикажани различни позиции на чуварите на полето за удирачи кои се деснаци. Онаа страна на ливадата која се наоѓа назад од удирачот кои ја чека топката се вика онсајд или легсајд, а просторот што е пред него т.е., десно, се вика офсајд.

[уреди] Фрлање

Фрлачите (bowlers) се менуваат во фрлањето по шест (или осум) топки на едната или другата порта. Со дел од стапалото од предната нога мора да останат надвор од линијата. Фрлачите често ја тријат топката од панталоните за да ја вжештат и замазнат едната страна. На тој начин топката во воздух добива додатна ротација или замав. За да бидат поуспешни, фрлачите се служат со различни техники. Додека брзиот фрлач ја користи брзината и замавот, другиот ќе се труди да го збуни удирачот со спин (ротација).

При фрлањето на топката, раката мора да биде испружена.

[уреди] Удирање

Задача на удирачот е да ја брани портата и да изведува трикови. Удирачот ја држи палката со обете раце. Мора да биде во состојба да го "прочита" фрлачот, добро да ја следи топката и во миг да одлучи како да го изведе ударот.

[уреди] Погодоци

Бодови се наградени за следниве акции:

  • 1 Еден бод (трк) (анг.-run): секогаш кога двајца играчи ќе истрчаат до спротивната порта.
  • 1 Без топка: фрлачот ја преминува линијата или непрописно ја фрла топката.
  • 1 Непогодена топка: топката е фрлена превисоко или предалеку од портата за да може удирачот да ја врати.
  • 4 Топката стигнува до границата од како ја допира земјата.
  • 6 Топката стигнува до границата без да ја допре земјата.

[уреди] УДИРАЧОТ ИСПАЃА ОД ИГРА

  • Нозете пред портата (Leg Before Wicket – LBW) Удирачот ја запира топката која може да ја погоди портата, а претходно да не ја погодил со палката.
  • Погоден (bowled) - топката ја руши портата на удирачот.
  • Претрчан (run out) - чуварите на полето ја срушиле портата пред ударот да стигне до неа.
  • Совладан (stumped) - фаќачот ја руши портата на удирачот додека овој е надвор од својот простор за време на примање на топката.
  • Удрена порта (hit wicket) - изведувајќи удар удирачот ја руши сопствената порта.
  • Фатен (caught) - чуварот на полето ја фаќа топката бидејќи таа ја удрила палката или ракавицата на удирачот.

[уреди] Рекорди

Најмногу срушени порти

19 со 20 бода ги постигнал Џим Лејкер во средбата АнглијаАвстралија 1956 година.

Првиот удирач кој постигнал шест шестки

во една игра е сер Гарфилд Соулберс на натпреварот помеѓу Нотингемшир и Гламорган одржан 1968 година во Свонси, Велс.

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com