Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Берат - Википедија

Берат

Од Википедија, слободна енциклопедија

Берат
Берат

Берат (албански: Berat или Berati; македонски: Белград, турски: Belgrad) е град во јужно-централна Албанија и центар на истоимената околија. Според податоците од 2003 г. во него живеат околу 45.500 жители.

[уреди] Историја и име

Се смета дека Берат е еден од најстарите градови во Албанија формиран уште во 6 век п.н.е. како илирска населба. Во 2 век п.н.е. градот паднал под римска власт и бил познат под името Антипатреја. Во византискиот период бил познат како Пулхериополис сè до 13 век кога паднал под бугарска власт, а подоцна и под српска. Берат бил под духовна јуриздикција на Охридската Архиепископија. Најпознатиот доцновизантиски историчар и Хроничар Никифор Глигора градот Белград/Берат го преставува како македонски град [| Македонија и Македонците во делото на Никифор Григора].Во 1450 година градот паднал под Отоманско владеење и останал под отоманска власт сè до 1912 година кога за прв пат се создава албанска држава. Но, и покрај отоманската власт, во 1809 година градот го зазел под своја контрола и се утврдил во него Али Паша кој имал албанско потекло, а во 1867 Берат станал санџак во Јанинскиот вилает. Во текот на 19 век во Берат се случувале битни настани поврзани со албанската национална преродба. Тој станал база за поддршка на Призренската лига, а во ноември 1944 година во Берат била прогласена привремената влада од страна на Антифашистичкиот народно-ослободителен совет на Албанија со што започнал и диктаторскиот комунистички режим на Енвер Хоџа.

Градот е преполн со стара архитектура и е познат како "Градот на илјада прозорци" поради големите прозорци кои ги красат куќите. Градот е испреплетен со муслимански и христијански градби. Во него се наоѓа џамија која датира од 15 век, како и бројни цркви кои пропаѓаат на Албанската православна црква чијашто автокефалност била прогласена во 1922 година во Берат.

Градови во Албанија
Бајрам Цури | Берат | Валона | Драч | Ѓирокастро | Елбасан | Ерсека | Каваја | Корча | Кукс | Лежа | Пешкопеја | Подградец | Саранда | Скадар | Тирана | Тропоја | Химара
Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com