Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Електроника - Википедија

Електроника

Од Википедија, слободна енциклопедија

Електронска плочка со компоненти
Електронска плочка со компоненти

Електроника е наука за употребата на електрични направи кои работат со контрола на текот на електроните или други честици со електричен полнеж. Изучувањето на ваквите направи се смета за дел од физиката, додека конструкцијата на електричните кола за решавање на практични проблеми е дел од полето на електричното, електронското и компјутерското инженерство.

Содржина

[уреди] Преглед на електронските системи и кола

Комерцијален дигитален волтметар кој проверува прототип
Комерцијален дигитален волтметар кој проверува прототип

Електронските системи се користат за широк опсег на функции. Главна употреба на електронските кола е:

  1. Контрола и обработка на податоци.
  2. Конверзија од/во и дистрибуција на електрична моќност.

И двете примени вклучуваат креирање и/или детекција на електромагнетно поле и електрична струја. Иако електричната енергија е користена подолго време за пренос на податоци преку телеграфски и телефонски жици, со развојот на електрониката во последно време се фаворизира безжичен пренос.

Еден начин на разгледување на електронски систем е негова поделба на 3 делови:

  • Влез – Електронски или механички сензори. Овие уреди ги земаат сигналите/информациите од извори од надворешниот свет (како што се антени) и ги конвертира овие ситнали/информации во струја/напон или дигитални сигнали во системот.
  • Обработка на сигнали – Овие кола служат за манипулација, интерпретирање и трансформација на влезните сигнали со цел да станат полезни за потребната апликација. Комплексната обработка на сигнали се изведува со користење на дигитални процесори на сигнали.
  • Излез – Актуатори или други уреди кои ја трансформираат струјата/напонот назад во корисен физички облик (на пример со придвижување на електричен мотор.

[уреди] Електронски кола и компоненти

Електронските компоненти се физички делови во еден електронски систем чија што улога е да влијаат на токот на електроните и соодвените електични и магнетни полиња на тој начин што тоа ќе биде конзистентно со планираната функција на електронскиот систем. Компонентите се во основа сврзани со електромеханички контакти, најчесто поврзани со лемење на електронска печатена плочка (PCB), за да се оствари електронско коло со определена функција (на пример засилувач, радио приемник или осцилатор). Компонентите можат да бидат спакувани како единечки или во комплексни групи како што се интерираните кола.

[уреди] Типови на колата

[уреди] Аналогни кола

Hitachi J100.
Hitachi J100.

Повеќе аналогни електронски уреди, како што се радио приемниците, се конструирани со комбинирање на неколку типови на поедноставни кола. Аналогните кола користат континуиран опсег на напонски нивоа за разлика од дискретните нивоа на дигиталните кола. Бројот на различните аналогни кола е огромен, затоа што под електронско коло може да се дефинира се, почнувајќи од една компонента, до системи конструирани од неколку илјади компоненти.

Аналогните кола се некогаш нарекуваат и линеарни кола иако многу нелиниеани ефекти се користат во аналогните кола како што се миксети, модулатори и сл. Добри примери за аналогни кола се транзисторски засилувачи, операциски засилувачи и осцилаторите.

Некои аналогни кола користат дигитални кола па дури и микропроцесори за да ги унапредат основните перформанси на колото. Овие кола се нарекуваат мешани кола.

[уреди] Дигитални кола

Дигиталните кола се електрични кола базирани на одреден број на дискретни напонски нивоа. Дигиталните кола најчесто ја претставуваат физичката репрезентација на Буловата алгебра и се основа за сите дигитални компјутери. За мнозинството инжинери, изразите "дигитално коло", "дигитален систем" и "логика" се еквивалентни во контектстот на електронските кола.

Најчесто број на различни состојби на еден јазол е два, претставен со еден од двата напонски нивоа означени "Ниско" и "Високо". Често "Ниско" напонско ниво е еднакво на 0 волти а "Високо" ќе биде на повисоко ниво во зависност од користеното напојување.

Основни блокови:

  • Логички порти
  • Собирачи
  • Бинарни множители
  • Флип-флопови
  • Бројачи
  • Регистри
  • Мултиплексери
  • Шмит тригери

Интегрирани уреди:

  • Микропроцесори
  • Микроконтролери
  • Специфични интегрирани кола(ASIC)
  • Дигитални процесори на сигнали (DSP)
  • Field-programmable gate array (FPGA)

[уреди] Електронска теорија

Математичките методи се многу важни во проучувањето на електроникате. За да се стане искусен во електрониката е битно да се стане вешт во математиката на анализа на колата.

Анализа на колата е наука за изучувањето на методите за решавање на генерално линеарни системи за непознати варијабли како што се напон во одредени јазли или на струјата низ одредена гранка. Најчесто користената алатка е SPICE симулаторот.

Многу важно за изучувањето на електрониката е и разбирањето на теоријата на електроматнегните полиња.

[уреди] Гранки на електрониката

  • Дигитална електроника
  • Аналогна електроника
  • Микроелектроника
  • Fuzzy електроника
  • Дизајн на кола
  • Интегрирани кола
  • Оптоелектроника
  • Полупроводници
  • Полупроводнички уреди

[уреди] Видете исто така

Portal:Електроника
Портал: Electronics
  • Дијаграм на коло
  • Компјутерски инженеринг
  • Datasheet
  • IEEE - the Institute of Electrical and Electronics Engineers
  • Мехатроника
  • Теорија на сигнали
  • Аналогна обработка на сигнали
  • Дигитална обработка на сигнали


[уреди] Надворешни врски

Wikibooks
Англиските Викикниги нудат повеќе материјал на тема:

Шаблон:Електроника

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com