Ćirilica

From Wikipedia

Ćirilica je pismo kojim se koristi sedam slovenskih jezika (ruski, ukrajinski, bjeloruski, makedonski, bugarski te srpski i bosanski, koji ravnopravno koriste i latinicu), kao i veći broj drugih jezika bivšeg Sovjetskog Saveza, Azije i istočne Evrope.

Sadržaj/Садржај

1 Jezici koji se koriste ćirilicom
2 Ćirilično pismo za Ruse
3 Korišćenje u različitim jezicima
- 3.1 Slovenski jezici
- 3.2 Neslovenski jezici
4 Ćirilica u Unikodu
5 Srodni članci
6 Vanjski linkovi

[uredi - уреди] Jezici koji se koriste ćirilicom

Uredi {{{2}}}
Istorija pisma
Vadi el Hol 19. vek pne. Proto-Kananitsko 14. vek pne. Ugaritičko 13. vek pne. Feničansko 11. vek pne. Hebrejsko 9. vek pne. Aramejsko 9. vek pne. Bramansko 3. vek pne. Devangari 12. vek Tai 13. vek Sirijsko 2. vek pne. arapsko 4. vek grčko 9. vek pne. Koptsko 4. vek Gotsko 4. vek Glagoljica 862. Ćirilica 10. vek Staro italičko 8. vek pne. Latinica 7. vek pne. Rune 2. vek Južnoarapsko 9. vek pne.
Gruzijsko 5. vek pne.
Jermensko 405.
Orkon 6. vek
Ogam 6. vek

Sljedeći jezici koriste ili su koristili ćirilicu:

indoevropski jezici
- slavenski jezici
  - ruski
  - ukrajinski
  - bjeloruski
  - srpskohrvatski (u kome se pored ćirilice koristi i latinicu)
    - srpski (u kome se pored ćirilice koristi i latinicu)
    - bosanski (koji uz ćirilicu ravnopravno koristi i latinicu)
    - hrvatski
  - makedonski
  - bugarski
- indo-iranski jezici
  - osetski
  - tadžički
- romanski jezici
  - rumunski (do 19. vijeka, a u Moldaviji između 1940 i 1989 (vidi moldavski))
- ostali indoevropski jezici
  - romski (u Bosni i Srbiji i zemljama bivšeg SSSR)
  - kurdski (kod Kurda koji žive u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza)

altajski jezici
- turanski jezici
  - azerijski (1939-1991)
  - tatarski
  - turkmenski (1940-1994)
  - uzbečki (1940-1998)
  - kirgiški
  - kazaški i ganguški (od 1957)
- ugro-finski jezici
  - udmurtski
  - kildinski saamijski
  - mordvinski
- ostali, mahom altajski jezici
  - abaski
  - abhaski
  - adidžeji
  - ajsorski
  - altajski
  - avarski
  - balkarski
  - baškirski
  - burjatski
  - čečenski (1940-1991)
  - čuvaški
  - čukčijski
  - dargvaski
  - dunganski
  - evenkski
  - kabardijanski
  - kalmički
  - karačejski
  - karakalpački
  - karelijanski
  - kakaski
  - kantski
  - komijski
  - korjački
  - kumički
  - lački
  - lezgijanski
  - mansijanski
  - marijski
  - mongolski
  - nanajski
  - nenecki
  - nogajski
  - orijatski
  - selkupski
  - tabasaranski
  - tatski
  - tuvanski
  - udekanski (udeganski) i jakutski jezici)

vještački jezici
- slovio (koji uz ćirilicu ravnopravno koristi i latinicu)
- nova lingva franka

[uredi - уреди] Ćirilično pismo za Ruse

Glavnica pisma nastala je iz rane ćirilice, koja je bila derivat glagoljice i grčkog ustavnog pisma uncijale. Za najvjerovatnije sastavljače ćirilice uzimaju se Kliment Ohridski ili Konstantin Preslavski, ali to pitanje do danas nije konačno riješeno. Najveći broj slova potiče iz grčkog pisma, dok neki znakovi predstavljaju manje ili više uprošćene oblike glagoljskih slova. Ćirilica je dobila ime po starijem od dva brata, slovenska prosvetitelja, Ćirilu, za koga se obično pretpostavlja da je sastavio glagoljicu.

А	Б	В	Г	Д	Е	Ё	Ж	З	И	Й
К	Л	М	Н	О	П	Р	С	Т	У	Ф
Х	Ц	Ч	Ш	Щ	Ъ	Ы	Ь	Э	Ю	Я

[uredi - уреди] Korišćenje u različitim jezicima

(Glasovi su označeni korišćenjem Sampe i predstavljaju samo aproksimativne vrednosti.)

Dok glavnica jezika koji se koriste ćirilicom imaju fonemsku ortografiju, postoje i izuzeci, uglavnom u ruskom: ЕГО (znači njemu), a izgovara se kao /jevO/ umesto /jegO/.

Imajte na umu da sricanje imena varira, posebno kad su u pitanju transkripcije/transliteracije Y/J/I, GH/G/H i ZH/J.

[uredi - уреди] Slovenski jezici

[uredi - уреди] Ruski

Napomene vezane za tvrdi i meki znak:

Kada se jotovani samoglasnik (samoglasnik koji počiće sa /j/) nađe iza suglasnika, suglasnik biva palatalizovan (/j/ se miješa sa suglasnikom) a /j/ neće biti izgovoreno. Tvrdi znak označava da se to ne treba desiti, dok će se /j/ pojaviti ispred samoglasnika. Meki znak označava da se suglasnik palatalizuje ali da će se /j/ ispred samoglasnika čuti. Meki znak na kraju riječi označava da se suglasnik pred njim palatalizuje. Primjeri: та - ta; тя - tja; тья - tjja; тъя - tja; т - t; ть - tj.
U ortografiji prije reforme pravopisa ruskog jezika, u starorouskom jeziku, kao i u crkvenoslovenskom ovi se znakovi zovu "jerovima" (debelim i tankim). Historijski, "tvrdi i meki znaci" uzimaju mjesto danas nepostojećih muklih glasova zadnjeg i prednjeg reda. (U našem jeziku su se ti glasovi prvo ujednačili u mukli glas srednjeg reda, a u tzv. "jakoj poziciji" dali nepostojano a. Danas taj srednjeg reda postoji u bugarskom. Pogledajte napomene za bugarski jezik).

Historijska slova:

Prije 1918. postojalo je još četiri slova u upotrebi: Іі (zamijenjeno sa Ии), Ѳѳ (Фита "фита" ili "тита" ili "тета", zamijenjena sa Фф), Ѣѣ (Ять "јат", zamijenjeno sa Ее)), i Ѵѵ (ижица "ižica", zamijenjeno sa Ии).

[uredi - уреди] Ukrajinski

Kao u ruskom sa izuzecima:

Г је звучан струјни сугласник и зове се "Ге". Између Ге и Де налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као умекшано /g/. (Ово слово није било званично коришћено у Совјетском Савезу, па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)
Је се иговара као /E/ и зове се "Е". Јо не постоји. Између Е и Же постоји слово Је (Є, є) које се изговара као /jE/ и које изгледа као обрнуто руско слово Е. Руско слово Е не постоји.
И се изговара као /1/ и зове се "Y" (тврдо И). Кратко И се зове "кратко Y". Између Y и кратког Y постоји слово И (І, і) и изговара се као /i/ а изгледа као латиничко слово I и слово Ји (Ї, ї) и изговара се као /ji/ а изгледа као латиничко слово I са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).
Јери не постоји.
Тврди знак се не користи; умjесто њега се у тој потреби користи апостроф.

[uredi - уреди] Bjeloruski

Као руски осим:

И изгледа као латиничко слово I (І і). (Али, J изгледа као Й као у руском)
Између У и Ф постоји слово Ў ў (кратко У), које се изговара као w у енглеским дифтонзима у “now” и “low”.
Шћа не постоји.
Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
Г представља звучан струјни сугласник [γ]. Има Ґ ґ.
Дз као Ђ, Дж као Џ.
Ч се изговара тврдо.
Ё се разгледа као посебно слово и постоји за E.

[uredi - уреди] Bugarski

Kao ruski osim:

Je se izgovara kao /E/ i zove se "E".
Jo ne postoji.
Rusko slovo E ne postoji.
Šća se izgovara kao /St/ i zove se "Šta".
Tvrdi znak se koristi za poluglasnik, /ə/ (šva).
Jeri ne postoji.

[uredi - уреди] Savremeni srpski jezik od 19. vijeka i bosanski

Kao ruski osim:

Spelovanje srpske azbuke je drukčije nego spelovanje ruske. Suglasnici se izgovaraju samo korišćenjem poluglasnika kao pomoći.
Je se izgovara kao /E/ i zove se "E". Jo ne postoji. Rusko slovo E ne postoji.
Između Д i Е postoji slovo Ђ (Ђ, ђ), koje se izgovara kao /d^j/ i izgleda kao Ћерв, samo što ima zakrivljenje na desnoj nožici.
Kratko И ne postoji. Između И i Ка nalazi se slovo Ј (Ј, ј) i izgovara kao /j/ i izgleda kao latinično slovo Ј.
Između Л i М је слово Љ (Љ, љ) kоје sе izgovara kao /l^j/ i izgleda kaо Л sa prilijepljenim mekim znakom sa desne strane.
Između Н i О је слово Њ (Њ, њ) kоје sе izgovara kao /n^j/ i izgleda kao Н sa prilijepljenim mekim znakom sa desne strane.
Između Т i У nalazi se slovo Ђерв (Ћ, ћ) kоје sе izgovara kao /t^j/ i izgleda kao malo latiničko slovo H sa crticom u gornjem dijelu lijeve uspravne linije.
Između Ч i Ш nalazi se slovo Џ (Џ, џ) koje se izgovara kao /dZ/ i koje liči na Ц samo sa crticom pomjerenom na sredinu donje vodoravne linije.
Ш je posljednje slovo; ostalo ne postoji.

[uredi - уреди] Makedonski

Kao u našem osim:

Između З i И se nalazi slovo Дз (Ѕ, ѕ) kоје sе izgovara kao /dz/ a isto je kao latinično slovo S.
Гј zamjenjuje Ђ (Ѓ, ѓ) a izgovara se kao /g^j/ i izgleda kao Г sа akutom.
Кј zamjenjuje Ђерв (Ќ, ќ) a izgovara se kao /k^j/ i izgleda kao K sa akutom.

[uredi - уреди] Neslovenski jezici

Ove azbuke su mahom nastale na osnovu ruske, ali sa popriličnim razlikama, pogotovu kad su u pitanju kavkaski jezici. U centralnoj Aziji korišćenje ćirilice je postalo često predmet političkih sporova po raspadu Sovjetskog Saveza, jer podsjeća na sovjetsku vlast. Određeni broj jezika je umjesto ćirilice počeo da koristi druga pisma.

ćirilica	kajdarska latinična transliteracija
Аa	Aa
Әә	Ää
Бб	Bb
Вв	Vv
Гг	Gg
Ғғ	Ğğ
Дд	Dd
Ее	Ee
Ёё	Yo yo
Жж	Jj
Зз	Zz
Ии	Iy iy
Йй	Yy
Кк	Kk
Ққ	Qq
Лл	Ll
Мм	Mm
Нн	Nn
Ңң	Ññ
Оо	Oo
Өө	Öö
Пп	Pp
Рр	Rr
Сс	Ss
Тт	Tt
Уу	Ww
Ұұ	Uu
Үү	Üü
Фф	Ff
Хх	Xx
Һһ	Hh
Цц	Cc
Чч	Çç
Шш	Şş
Щщ	ŞÇşç
Ъъ	''
Ыы	Iı
İi	İi
Ьь	'
Ээ	Ee
Юю	Yu yu
Яя	Ya ya

[uredi - уреди] Ćirilica u Unikodu

U Unikodu ćirilički blok se prostire između od U+0400 do U+052F. Znaci između pozicije U+0400 i U+045F su u osnovi znaci iz kodnog rasporeda ISO 8859-5 pomereni nagore za 864 pozicija. Znakovi u opsegu između U+0460 i U+0489 su istorijski i ne koriste se u savremenim jezicima. Znakovi u prostoru od U+048A i U+052F su dodatni znaci za različite neslovenske ćiriličke azbuke.

Unikod ne uključuje akcentovana ćirilička slova, ali se mogu dobiti kombinovanjem sa različitim dijakritičkim znacima. Tako se dodavanjam U+0301 ("kombinujući akut") posle slova koje se želi akcentovati dobija akcentovano slovo (tj. ы́ э́ ю́ я́). Neki jezici (kao što je savremeni crkvenoslovenski jezik) još uvijek nisu u potpunosti podržani.

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F

400 Ѐ Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ Њ Ћ Ќ Ѝ Ў Џ

410 А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П

420 Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я

430 а б в г д е ж з и й к л м н о п

440 р с т у ф х ц ч ш щ ъ ы ь э ю я

450 ѐ ё ђ ѓ є ѕ і ї ј љ њ ћ ќ ѝ ў џ

460 Ѡ ѡ Ѣ ѣ Ѥ ѥ Ѧ ѧ Ѩ ѩ Ѫ ѫ Ѭ ѭ Ѯ ѯ

470 Ѱ ѱ Ѳ ѳ Ѵ ѵ Ѷ ѷ Ѹ ѹ Ѻ ѻ Ѽ ѽ Ѿ ѿ

480 Ҁ ҁ ҂ ҃ ҄ ҅ ҆ ҇ ҈ ҉ Ҋ ҋ Ҍ ҍ Ҏ ҏ

490 Ґ ґ Ғ ғ Ҕ ҕ Җ җ Ҙ ҙ Қ қ Ҝ ҝ Ҟ ҟ

4A0 Ҡ ҡ Ң ң Ҥ ҥ Ҧ ҧ Ҩ ҩ Ҫ ҫ Ҭ ҭ Ү ү

4B0 Ұ ұ Ҳ ҳ Ҵ ҵ Ҷ ҷ Ҹ ҹ Һ һ Ҽ ҽ Ҿ ҿ

4C0 Ӏ Ӂ ӂ Ӄ ӄ Ӆ ӆ Ӈ ӈ Ӊ ӊ Ӌ ӌ Ӎ ӎ ӏ

4D0 Ӑ ӑ Ӓ ӓ Ӕ ӕ Ӗ ӗ Ә ә Ӛ ӛ Ӝ ӝ Ӟ ӟ

4E0 Ӡ ӡ Ӣ ӣ Ӥ ӥ Ӧ ӧ Ө ө Ӫ ӫ Ӭ ӭ Ӯ ӯ

4F0 Ӱ ӱ Ӳ ӳ Ӵ ӵ Ӷ ӷ Ӹ ӹ Ӻ ӻ Ӽ ӽ Ӿ ӿ

500 Ԁ ԁ Ԃ ԃ Ԅ ԅ Ԇ ԇ Ԉ ԉ Ԋ ԋ Ԍ ԍ Ԏ ԏ

510 Ԑ ԑ Ԓ ԓ Ԕ ԕ Ԗ ԗ Ԙ ԙ Ԛ ԛ Ԝ ԝ Ԟ ԟ

520 Ԡ ԡ Ԣ ԣ Ԥ ԥ Ԧ ԧ Ԩ ԩ Ԫ ԫ Ԭ ԭ Ԯ ԯ

[uredi - уреди] Srodni članci

jotovanje

[uredi - уреди] Vanjski linkovi

Kategorija: Pisma

We provide Linux to the World