Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
PHP - Википедија

PHP

Од Википедија, слободна енциклопедија

PHP
Развивач: The PHP Group
Најнова верзија: 5.1.4 / 4 Мај, 2006
4.4.2 / 13 Јануари, 2006
Примена: Скриптен јазик
Лиценца: PHP License 3.01
Веб страница: www.php.net

PHP (Personal Home Page или PHP: Hypertext Preprocessor, обично се изговара како пе-ха-пе, но некои го нарекуваат пи-ејч-пи според англискиот изговор) е рефлективен програмски јазик со отворен код. Првобитно бил замислен како алатка за креирање динамички веб страници, а главно се користи за апликации кои се извршуваат на серверска страна.

Содржина

[уреди] Вовед

PHP е едноставен за користење и е сличен на C и Perl (од верзија 5+ сличен и на Java). Еден од интересните делови на кодот на PHP е што не е само скрипт јазик. PHP може да се користи и за GUI апликации (со помош на PHP-GTK) и може да се користи од командна линија како и Perl или Python.

PHP дозволува интеракција со многу познати бази на податоци, како MySQL, Oracle, IBM DB2, Microsoft SQL Server, PostgreSQL и SQLite. PHP работи на многу оперативни системи, како Јуникс, Линукс, Мајкрософт Виндоус и Мек ОС.

PHP е алтернатива на комерцијални програми како Мајкрософт-овите ASP/VBScript/JScript, Макромедија ColdFusion, Sun Microsystems JSP/Java и некомерцијалните CGI/PERL. Неколку познати проекти напишани во PHP се phpBB и овој сајт - Википедија.

PHP е лиценциран по BSD-style лиценцата и PHP лиценцата. Од верзија 4+ PHP е покренуваон од Зенд машина.

[уреди] Историја

На почетокот, во 1994 година, PHP бил напишан како Perl скрипти од Расмус Ледорф за лична употреба, и го нарекол PHP/FI (Personal Home Page Tools/Form Interpreter). Во 1997. двајца Израелци, Зеев Сураски и Анди Гутман, од факултетот Техникон го продолжиле Ледорфовиот проект и го направиле јадрото на PHP3 јазикот. По неколку месеци, во ноември 1997, официјално го објавиле PHP/FI 2. Зеев и Анди понале да пишуваат ново јадро на PHP во 1997, кое се нарекува Зенд машина (Zend engine) (www.zend.com која тврди дека PHP3 бил снабдуван со Zend Engine 0.5). Тие ја основале и Zend Technologies во Рамат Ган, Израел која го надгледува напредокот на PHP. Во мај 2000 излегол PHP4. Тој е снабдуван со Зенд машина 1. На 13 јули 2004, излегол PHP5, со Зенд машина 2.

[уреди] Пример

Следниот пример е краток Hello World програм, напишан на PHP.

<?php
echo "Zdravo svete!";
?>

[уреди] Надворешни врски

[уреди] Види исто така


Програмски јазици
Ada | ALGOL | APL | Асемблер | AWK | BASIC | C | C++ | C# | COBOL | ColdFusion | Common Lisp | Delphi | Eiffel | Focus | Forth | FORTRAN | Haskell | IDL | Java | JavaScript | Limbo | Lisp | Lua | Modula 2 | Objective C | OCaml | Pascal | Perl | PHP | Prolog | Python | Ruby | SAS | Scheme | Smalltalk | SQL | Tcl | Visual Basic
Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com