Web - Amazon

We provide Linux to the World

ON AMAZON:


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Вонбродски мотор - Википедија

Вонбродски мотор

Од Википедија, слободна енциклопедија

Болиндеров двоцилиндричен вонбродски мотор
Болиндеров двоцилиндричен вонбродски мотор
Евинруд E-TEC 200 со 250 кс
Евинруд E-TEC 200 со 250 кс

Вонбродски мотор е погонски систем за чамци.

Содржина

[уреди] Општа употреба

Вонбродските мотори за чамци е самостојна единица со мотор, придруни системи и пропелер, предвиден за прицврстување на пловилото (одзади). Ова е најчестиот метод на продвижување на мали пловила.

Покрај погон, вонбродските мотори служат и за управување, така што стожерираат (се вртат) и така ја контролираат насоката на пропелерот. Ногарката за пренос во водата исто така игра улога на кормло дури и кога пропелерот не се движи.

Кога бродовите се вон употреба или во плитки води, моторите може да се навалуваат нанапред над местото на прицврстување за да го подигнат поропелерот и осовината за пренос вон водата и со тоа да спречат собирање на алги или удирање во подводни опасности како карпи.

[уреди] Типови мотори

Малите вонбродски мотори се навистина самостојни, со вградени резервоари и контроли поставени на самиот мотор. Овие се управуваат со управувачки лост кој е дирдектно сврзан со моторот. Овие мали мотори се лесни - може да бидат и 12 кг, а да бидат доволно силни за да движат мало кајче со брзина од 15 км/ч, многу побрзо отколку со весла. Овие се мошне преносливи и се откачуваат од пловилото со одвртување на прицврстувалките. Тие обично имаат рачно палере, додека поголемите типови имаат електрично палење налик на она кај автомобилите.

Производителите прават и големи вонбродски мотори, доволно моќни за да движат чамци со должина од 9 метри или повеќе. Постојат и елекрични вонбродски мотори. Овие имаат специјализирана примена. Вонбродските мотори можат да се најдат и во дизел варијанти, но нивната тежина и цена ги прават непрактични за највеќето намени.

Поризведени се и некои мотори на принцип на воден млаз наместо пропелер. Овие не прават никаква кавитација и со тоа се поманеврабилни и можат да работат во многу плитки води. Меѓутоа нивната ниска ефикасност споредена со онаа на пропелерите ја ограничува нивната примена.

[уреди] Историја и развој

Првиот практичен вонбродски мотор го конструирал норвешкиот-американски изумител Оле Евинруд во 1909.

Историски, највеќето вонбродски мотори биле двотактни заради нивната едноставност (и затоа сигурност), ниска цена, и висок сооднос на сила на тежина - проблемот со тежината станал важен бидејќи потешките мотори имале проблеми со управувањето. Меѓутоа нивното загадување довело до популарноста на четворотактните вонбродски мотори, особено за поефтините модели. Скапите модели останале двотактни.

Бродските мотори ја имаат предноста на можност за влечење на бескрајни залихи на вода за ладење од езерото/морето; ова ја елиминира потребата за ладилник и венилатор, а со тоа намалувајќи ја комплексноста и тежината на моторот.

[уреди] Производители

  • Бритиш Анзани
  • Бритиш Сигал
  • Евинруд/Џонсон, подружница на Bombardier Recreational Products
  • Хонда
  • Мерјкјури/Маринер
  • Нисан
  • Сузуки
  • Тохатсу
  • Јамаха Моторна Корпорација

[уреди] Видете исто така

  • Вобродски мотор
  • Бродски мотор
  • Поморски погон

[уреди] Патенти

Static Wikipedia 2008 (March - no images)

aa - ab - als - am - an - ang - ar - arc - as - bar - bat_smg - bi - bug - bxr - cho - co - cr - csb - cv - cy - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - jbo - jv - ka - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nn - -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -
https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformativo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com