Teologija

From Wikipedia

Dio serije članaka na temu
Bog
Općeniti pristupi Agnosticizam · Ateizam · Deizam Henoteizam · Ignosticizam · Mizoteizam Monizam · Monoteizam · Nonteizam Pandeizam · Panenteizam · Panteizam Politeizam · Teizam · Transcendentalnost Teologija (prirodna • politička • mistična) Specifični koncepti Imena · "Bog" · Postojanje · Rod Stvoritelj · Arhitekt · Demiurg · Održavatelj Gospod · Bog · Monada · Koncept Vrhovno biće · Sve · Osobni Unitarijanstvo · Diteizam · Trojstvo Sveznanje · Svemoć Sveprisutnost · Svedobronamjernost u bahaizmu · u budizmu · u kršćanstvu u hinduizmu · u islamu · u judaizmu u sikizmu Iskustvo i ispovijedanje Vjera · Molitva · Vjerovanje · Otkrovenje Fideizam · Gnoza · Metafizika Misticizam · Hermeticizam · Ezotericizam Vezane teme Filozofija · Religija · Ontologija Božji kompleks · Božji gen Problem zla (Euthyphronska dilema • Teodiceja) Kaos · Kozmos · Kozmičko jaje Ovaj okvir: vidi • diskusija • uredi

TEOLOGIJA (gr. Θεος - Bog i λογος - nauka): Učenje, nauka, reč, znanje o bogovima ili Bogu.

Sadržaj/Садржај 1 Teologija u antičkoj filosofiji 2 Teologija u Svetom Pismu 3 Teologija u Pravoslavlju 4 Pogledajte

[uredi - уреди] Teologija u antičkoj filosofiji

Prva upotreba termina teologija, susreće se kod grčkog filosofa Platona, u delu "Država". On teologiju određuje kao produbljivanje onoga u šta se veruje, kao racionalno preispitivanje verovanja u bogove, dakle, kao nauku o bogovima, u njegovo vreme dominacije mnogoboštva.

U svom delu "Metafizika", Aristotel teologiju naziva "prvom filosofijom", naukom o apsolutnom biću, "prvom pokretaču", neprouzrokovanom. Pojam "prvi pokretač" kod Aristotela identičan je pojmu "bog", pa će Aristotelova terminologija ući u Hrišćansku teologiju. To će dovesti do bogoslovskih sporova, ali će Sveti Oci Crkve koristiti tu terminologiju, dajući joj Hrišćanski smisao.

[uredi - уреди] Teologija u Svetom Pismu

Ni u Starom, ni u Novom Zavetu, teologija se ne pominje. Ni Sv. Apostol Pavle nije upotrebljavao pojam teologija, imajući na umu opasnost koja bi pretila ako bi se on shvatio kao kod Platona, jer Hrišćanstvo je monoteizam, za razliku od platonskog politeizma. Zato Sv. Apostol Pavle govori o "filosofiji ljudskoj" i "filosofiji po Hristu" (Kol. 2,8). "Filosofija po Hristu" je prava, bogootkrivena teologija.

[uredi - уреди] Teologija u Pravoslavlju

Sveti Oci Pravoslavne Crkve (Sv. Atanasije Veliki, Sv. Vasilije Veliki) dovode Platonov pojam teologija u vezu sa mitologijom, ili ga jednostavno nazivaju "igra reči", jer oni ne samo da odriču mogućnost izražavanja o Bogu, već smatraju da čovek nije u stanju ni da zamisli suštinu Božju.

U spisnma Svetih Otaca, teologija ima mnogo značenja:

• Učenje o Bogu uopšte
• Znanje o Svetoj Trojici
• Znanje o Gospodu Isusu Hristu
• Učenje o Hristu i Duhu Svetom
• Učenje o spasenju u Hristu
• Molitveno n mistično poznanje Boga
• Ispovedanje dogmata,

a nije redak slučaj da se teologija poistovećuje sa doksologijom (slavoslovljem) ili da predstavlja znanje ili učenje o Bogu unutar sebe.

---

Danas možemo reći: teologija je i objavljivanje i delovanje Reči Božje, pa sa tog aspekta ona označava:

• Reč od Boga - Otkivenje Božje preko prirode, starozavetnih događaja i Gospoda Isusa Hrista
• Reč o Bogu - posmatrajući sebe i prirodu dolazimo do saznanja o Bogu
• Reč ka Bogu - molitva je dijalog s Bogom
• Reč u Bogu - kada u čoveku dođe do mističnog sjedinjavanja s Bogom. To je tzv. Sozercanje - nadlogički, nadracionalni akt duše.

U prilog tome idu i bitne karakteristike teologije (realizam, ortodoksnost, apofatizam, sotiriologičnost, eshatologizam, itd.), pa se može zaključiti da teologija u Pravoslavnom hrišćanstvu ima široko značenje.

[uredi - уреди] Pogledajte

• Filosofija
• Bog
• Logos