Nemačka abeceda

From Wikipedia

[uredi - уреди] Nemačka abeceda

Nemački jezik poseduje u svom alfabetu 26 slova. Na to se dodaju još 3 slovna znaka za posebne glasove. To su takozvani umlauti, pomućeni glasovi nastali spajanjem, tj. zajedničkim izgovaranjem dva vokala.

Nemačka abeceda, dakle, sadrži znakove za sledeće glasove:

A/a, B/b, C/c, D/d, E/e, F/f, G/g, H/h, I/i, J/j, K/k, L/l, M/m, N/n, O/o, P/p, Q/q, R/r, S/s, T/t, U/u, V/v, W/w, X/x, Y/y, Z/z i umlautizovani vokali Ä/ä, Ö/ö i Ü/ü.

Na sve ovo dodaje se i tzv. oštro S ili escet (ß) - slovni znak nastao prvobitno iz ligature, da bi se kasnije kroz goticu primenjivao za udvojena dva slovna znaka "s" (ss ili sz). Kuriozitet predstavlja činjenica da se on danas smatra zastarelim i da se, iako je zvanično u upotrebi, u Švajcarskoj uopšte i ne upotrebljava, a sve manje ljudi zna tačno kada se on i koristi. Zabuna je nastala pogotovo od reforme nemačkog pravopisa, sredinom devedestih godina. Ovome treba dodati i činjenicu da se escet javlja samo pri pisanju malim slovina. Dakle u naslovima ispisanim majuskulom escet zamenjuju dva "s". Dakle: schließen vs. SCHLIESSEN.

[uredi - уреди] Umlautizovani glasovi ä, ö, ü i njihovo beleženje

Umlaut je pojava mućenja glasova, karateristična ne samo za nemački jezik. U njemu, međutim, ona nalazi najveću primenu od svih germanskih jezika. To je kombinatorna glasovna promena. Prvi primerci umlauta javljaju se za vreme starovisokonemačke jezičke epohe koja je trajala između 750. i 1050. godine. Najviše primera mućenja glasova (izazvanog vokalom iz potonjeg sloga) javiće se u narednoj jezičkoj eposi - u srednjevisokonemačkom. Međutim, pomućeni vokali nisu se beležili od svog nastanka kao danas - sa dvema tačkicama iznad vokala (u tipografiji: umlaut). Današnje beleženje datira tek iz vremena srednjevisokonemačkog kada su se samo kratki pomućeni vokali obeležavali uz pomoć tačkica. Danas nije bitno da li je vokal kratak ili dug - sva tri vokala (dakle osim E) beleže se sa tačkama iznad vokala.