Русија
From Wikipedia
|
|||||
| Geslo: | |||||
| Himna: Himna Ruske Federacije | |||||
 |
|||||
| Službeni jezik: | ruski jezik | ||||
| Glavni grad: | Moskva | ||||
| Predsjednik: | Vladimir Vladimirovič Putin | ||||
| Predsjednik Vlade: | Mihail Jefimovič Fradkov | ||||
| Površina: - ukupno: - % vode: |
1. po veličini 17,075,200 km² 0.5% |
||||
| Stanovništvo: - ukupno (2003.): - Gustoća: |
7. po veličini 144,526,378 9/km² |
||||
| Neovisnost: | 12. lipnja 1990. | ||||
| Valuta: | rublja (kopjejki) | ||||
| Vremenska zona: | UTC +2 do +12 | ||||
| Internetski nastavak: | .ru | ||||
| Pozivni broj: | 7 | ||||
Руска Федерација или Русија је држава на истоку Еуропе и сјеверу Азије. Површином је највећа држава на свијету (око 11,5% земаљског копна), али је већина државног територија слабо насељена па по броју становника заузима седмо мјесто (послије Кине, Индије, САД-а, Индонезије, Бразила и Пакистана). Главни град је Москва.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Повијест
Подручја на којима су живјели источни Славени први су у јединствену државу ујединили Варјази, вјеројатно досељеници из Скандинавије. Први забиљежени варјашки владар био је Рурик, окруњен око 860., а његови су насљедници пренијели пријестоље из Новгорода на сјеверу данашње Русије у Кијев, данас главни град Украјине. Кијевска Русија била је једна од највећих држава тадашње Еуропе с господарством утемељеним на трговини међу Скандинавијом и Бизантом. Одлучујућим за каснију повијест источних Славена показало се прихваћање Православља као државне религије 988. у доба великог кнеза Владимира, које је за посљедицу имало снажну везу цркве и државе и изолацију од католичког, а касније и протестантског остатка Еуропе.
[uredi - уреди] Стварање царства
Инвазија Монгола у 12. стољећу довела је до распада већ ослабљене Кијевске Русије на већи број неовисних кнежевстава, међу којима се у 14. стољећу почиње истицати Московско кнежевство. Москва је, ослањањући се на своје добре односе с татарским освајачима, започела ширење на околна подручја. Експанзија је убрзана под великим кнежевима Иваном III. (1462. - 1505.) који је удвостручио државни териториј на рачун сусједних држава и ослободио Москву од Татара, и Иваном IV. Грозним (1547. - 1584.), првим руским владарем који се окрунио за цара. Држава је након смрти Ивана Грозног потонула у борбу за његово наслијеђе која је трајала све до 1613. када на власт долази династија Романов. Русија је доживјела препород за владања Петра I. Великог (1682. - 1725.). који је у младости путовао по Западној Еуропи и одлучио реформирати Русију по западним узорима. Велике промјене доживјела је државна управа, образовање, војска, основана је морнарица, а главни град је умјесто Москве постао новоосновани Санкт Петербург (1703.) на ушћу ријеке Неве у Фински заљев. У сљедећа два стољећа Русија је низом ратова проширила свој териториј колонизирајући, за разлику од западноеуропских држава, сусједна подручја. На западу је заузела Финску, балтичке земље, Пољску, Бјелорусију и највећи дио Украјине. На југу је своје подручје проширила на Закавказје до сјеверне Арменије, те на највећи дио средње Азије. На истоку је руска колонизација допрла до сјеверноамеричке Аљаске, која је 1867. продана САД-у. Особито је ширењу државног територија придонијела Катарина II. Велика (1762. - 1796.) вјештим комбинирањем дипломације и ратовања. Деветнаесто стољеће обиљежено је и све јачим захтјевима средње класе за удјелом у власти, с повременим изљевима политичког насиља (побуна декабриста 1825., атентат на цара Александра II. 1881.) праћеним валовима државне репресије. Након револуције 1905. Русија је добила представничко тијело, Думу, што је донекле ублажило политичке тензије.
[uredi - уреди] Совјетска Русија
Лоше стање на бојишту у првом свјетском рату, пријетећи колапс господарства и пад популарности присилили су цара Николаја II. на абдикацију и у вељачи 1917. Русија је постала република. Владе кнеза Лвова и Александра Керенског нису се успјеле учврстити на власти па је 25. листопада 1917. државним ударом власт преузела странка бољшевика - комуниста предвођена Владимиром Иљичем Лењином (Октобарска револуција). Услиједио је четверогодишњи грађански рат у којем су бољшевици успјели побиједити опозицију. Москва је 1918. поново постала главни град, а 1922. совјетска Русија постала је Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Након Лењинове смрти 1924. власт је поступно преузео Јосиф Стаљин (владао је до 1953.) који је покренуо убрзану индустријализацију и насилну колективизацију пољопривреде. У другој половици тридесетих година започео је и велике чистке у водству комунистичке партије, војске и државе у којима су многи у монтираним процесима осуђени на смрт или дугогодишњу робију. У другом свјетском рату Совјетски савез је дао највећи допринос побједи савезника с више од 20 милијуна погинулих и готово потпуно разореним западним дијелом земље. Након рата заоштрио се сукоб с водећом западном демокрацијом, САД-ом - Хладни рат. Растући утјецај СССР-а и успјеси на многим пољима попут освајања свемира и нуклеарног наоружања скривали су неуспјехе и заостајање совјетског господарства и растуће друштвене тензије. Године 1991. комунистички сустав је пропао, а СССР се распао на 15 држава, међу којима је највећа и најзначајнија управо Русија.
[uredi - уреди] Након пропасти комунизма
Постсовјетска Русија је након неколико година болне транзиције и кризе која је досегнула дно 1998. кренула путем господарског опоравка и убрзаног раста потпомогнутог високим цијенама нафте - главног руског извозног производа. Првог демократског предсједника Бориса Јељцина чији је мандат био обиљежена либерализмом и порастом криминала, особито за вријеме приватизације, замијенио је 1999. Владимир Путин којег руски грађани и иноземни проматрачи сматрају ефикаснијим, али и ауторитарнијим од свог претходника. И поред тога Владимир Путин, по реѕултатима испитивања јавности, ужива подршку преко 70% грађана Русије. Од 1994. траје герилски сукоб чеченских побуњеника који се боре за неовисност републике и оружаних снага Руске Федерације. Већи број терористичких напада у Чеченији и остатку Русије доводи се у везу с екстремистичким фракцијама герилаца.
