Hej, Słowjany

[wobźěłaś] słowakska rěc

Hej, Slováci, ešte naša
slovenská reč žije
Dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije

Žije, žije, duch slovenský
bude žiť na veky
Hrom a peklo, márne vaše
proti nám sú vzteky!

Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny
Nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny

I nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete
Boh je s nami: kto proti nám
toho parom zmetie

I nechže sa aj nad nami
hrozná búra vznesie
Skala puká, dub sa láme
a zem nech sa trasie

My stojíme stále pevne
ako múry hradné
Čierna zem pohltí toho,
kto odstúpi zradne!

[wobźěłaś] pólska rěc

Hej Słowianie, jeszcze nasza
Słowian mowa żyje
póki nasze wierne serce
za nasz naród bije

Żyje, żyje duch słowiański
i żyć będzie wiecznie
Gromy, piekło - złości waszej
ujdziem my bezpiecznie!

Dar języka zwierzył nam Bóg,
Bóg nasz gromowładny,
Nie śmie nam go tedy wyrwać
na świecie człek żadny.

Ilu ludzi, tylu wrogów,
możem mieć na świecie,
Bóg jest z nami, kto nam wrogiem,
tego Piorun zmiecie!

I niechaj się ponad nami
groźna burza wzniesie
skała pęka, dąb się łamie
ziemia niech się trzęsie

My stoimy stale, pewnie
jako mury grodu
Czarna ziemio, pochłoń tego
kto zdrajcą narodu!

[wobźěłaś] serbisko-chorwatska rěc

Хеј, Словени! Још наш
словачки језик живи,
док наше верно срце
за наш народ бије:

живи, живи дух словачки,
живеће вековима,
гром и пакао су узалудно
оружје против нас!

Језика дар дао нам је Бог,
Бог наш Громовник,
нико на овом свету нам га
стога не сме одузети:

и нека је колико људи,
толико ђавола на свету,
Бог је с нама, а ко је против нас,
њега ће Он сатрети.

И нека се над нама
страшна бура узнесе,
нека стена пуца, нека храст се ломи,
нека се земља тресе:

Ми стојимо увек чврсто,
као зидине –
црна земља ће прогутати оног,
ко буде издајник!

[wobźěłaś] słowjeńska rěc

Hej Slovani, naša reč
slovanska živo klije,
Dokler naše verno srce
za naš narod bije.

Živi, živi, duh slovanski,
bodi živ na veke!
Grom in peklo, prazne vaše,
proti nam so steke.

Bog pa gromo-vladni nam
podal je dar jezika,
Da pa nihče na tem svetu,
nič nam ne podtika,

Bo naj kolikor ljudi, tolikanj
Čertov na sveti,
Bog je z nami, kdor prot' nam, ga
če Belin podreti.

Naj tedaj nad nami
strašna burja naj se znese,
Skala poka, dob se lomi,
zemlja naj se trese.

Bratje! Mi stojimo trdno,
kakor zidi grada;
Črna zemlja naj pogrezne
tega kdor odpada!

[wobźěłaś] rusojska rěc

Гей, славяне, гей, славяне!
Будет вам свобода,
если только ваше сердце
бьётся для народа.

Гром и ад! Что ваша злоба,
что все ваши ковы,
коли жив наш дух славянский!
Коль мы в бой готовы!

Дал нам бог язык особый —
враг то разумеет:
языка у нас вовеки
вырвать не посмеет.

Пусть нечистой силы будет
более сторицей!
Бог за нас и нас покроет
мощною десницей.

Пусть играет ветер, буря,
с неба грозы сводит,
треснет дуб, земля под ними
ходенём заходит!

Устоим одни мы крепко,
что градские стены,
проклят будь, кто в это время
мыслит про измены!

[wobźěłaś] česka rěc

Hej Slované, ještě naše
slovanská řeč žije,
pokud naše věrné srdce
pro náš národ bije.

Žije, žije duch slovanský,
bude žít na věky.
Hrom a peklo, marné vaše,
proti nám jsou vzteky.

Jazyka dar svěřil nám Bůh,
Bůh náš hromovládný.
Nesmí nám ho tedy vyrvat
na tom světě žádný.

I nechať je tolik lidí,
kolik čertů v světě.
Bůh je s námi, kdo proti nám,
toho Perun smete.

I nechať se též nad námi,
hrozná bouře vznese.
Skála puká, dub se láme.
Země ať se třese !

My stojíme stále pevně,
jako stěny hradné.
Černá zem pohltí toho,
kdo odstoupí zrádně ...

serbisko-chorwatska rěc (łatyńske)

Hej Slaveni, još te živi
duh naših dedova,
dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slavenski
živet će vekov'ma
zalud preti ponor pakla
zalud vatra groma.

Nek se sada i nad nama
burom sve raznese
stena puca, dub se lama,
zemlja nek se trese.

Mi stojimo postojano
kano klisurine
proklet bio izdajica
svoje domovine.

serbisko-chorwatska rěc (cyrilica)

Хеј Слaвени, још те живи
Дух наших дедова
Док за народ срце бије
Њихових синова.

Живи, живи дух слaвенски
Живеће веков'ма
Залуд прети понор пакла,
Залуд ватра грома.

Нек' се сада и над нама
Буром све разнесе
Стена пуца, дуб се слама,
Земља нeк' се тресе.

Ми стојимо постојано
Као клисурине,
Проклет био издајица
Своје домовине